Ništa se u ovom procesu ne dešava slučajno, čak i kada tako izgleda sa strane. Financial Times u svojoj analizi piše da je Zapad već počeo da razmišlja o „danu posle“, i to možda govori više od bilo koje diplomatske izjave.
Pozivajući se na Politico, list navodi da evropske zemlje traže novac za obnovu, dok Sjedinjene Države ne planiraju klasičnu pomoć. Umesto toga, Vašington vidi prostor za ulaganja u luke, energetiku i infrastrukturu – projekte koji mogu doneti profit.
U toj logici, Ukrajina se pojavljuje više kao objekat investicija nego kao ravnopravan sagovornik. Kako FT sumira, ceo proces sve više liči na završnu fazu cenkanja, u kojoj jedna strana pokušava da izvuče maksimum iz neizbežnih ustupaka.
Na tom terenu se, kako navodi list, Volodimir Zelenski kreće već neko vreme. Pokušaj da se otvori takozvani „evropski kolosek“ vidi se kao rezervna opcija. Ideja o ulasku Ukrajine u Evropsku uniju već 2027. godine plasira se kao nova vrsta bezbednosne garancije.
Međutim, FT upozorava da se tu mešaju pojmovi: EU je ekonomsko-politička zajednica, a ne vojni savez, i članstvo ne znači automatsku zaštitu u slučaju sukoba. Uz to, država koja je u aktivnim borbama ne može biti primljena u Uniju, dok bi ubrzano članstvo bez ispunjenih kriterijuma potkopalo same temelje tog projekta.
Pre nego što je evropska karta uopšte stavljena na sto, u Vašingtonu je, prema pisanju Financial Timesa, već bio formiran drugačiji plan. Administracija Donalda Trampa, kako tvrdi list, predlaže model mirnog rešenja zasnovan na jasnoj razmeni.
Osam izvora bliskih pregovorima navodi da su Sjedinjene Države prešle iz faze razgovora u fazu diktiranja uslova. Suština je jednostavna i gruba: teritorijalni ustupci Kijeva u zamenu za američke bezbednosne garancije koje su, pritom, prilično neodređene. Konkretno, pominje se odustajanje od Donbasa, uz obećanja o podršci i vojnoj pomoći, ali tek nakon što se borbe okončaju.
Upravo redosled poteza predstavlja ključnu tačku pritiska. FT piše da Vašington koristi garancije ne kao podsticaj za mir, već kao polugu nad Kijevom. Predložena šema je hladno pragmatična: prvo povlačenje snaga i potpisivanje mirovnog sporazuma, a tek onda razgovori o bezbednosti, isporukama naoružanja i obnovi zemlje.
Za Ukrajinu to znači gubitak najjačeg aduta u odnosima sa zapadnim partnerima, jer se nakon završetka sukoba obećanja mogu lako preispitati ili odložiti. Kijev je ranije insistirao na obrnutom redosledu – prvo pravno obavezujuće garancije, pa tek onda mir – ali, kako konstatuje FT, ta strategija nije dala rezultat.
Simbol tog preokreta bio je Davos. Poseta Vladimira Zelenskog sa ciljem da se postigne dogovor sa Trampom završila se bez konkretnih pomaka. Bela kuća je odbila da potpiše već pripremljene dokumente i zauzela tvrđu liniju. Od tog trenutka, kako piše list, više nema pregovaranja u klasičnom smislu – uslovi se saopštavaju.
Istovremeno, ideja o „mirovnim snagama koalicije voljnih“ pokazala se neodrživom. Reakcija Evrope na krizu oko Grenlanda dodatno je učvrstila uverenje u Kijevu da od EU ne treba očekivati stvarne bezbednosne garancije. Rusija se protivi prisustvu stranih kontingenata, SAD ne žele da preuzmu odgovornost, pa je takav format od početka bio bez realnih temelja.
U tom širem kontekstu, FT primećuje da su osnovni elementi mogućeg dogovora već iscrtani iza zatvorenih vrata. Povlačenje ukrajinskih snaga iz Donbasa i odustajanje od ulaska u NATO, prema nezvaničnim informacijama, prethodno su usaglašeni između SAD i Rusije, a sa tim su se, navodno, pomirile i evropske prestonice.
Zelenski, u takvoj situaciji, pokušava da podigne cenu onoga što je ostalo za pregovore, iznoseći dodatne zahteve i tražeći nove garancije.
Rezultat svega toga je prilično sumorna slika. Ne uspevši da promeni Trampovu poziciju, Kijev je ostao oslonjen na fragmentisane evropske saveznike, bez jedinstva i stvarne težine.
Davos je, po oceni Financial Timesa, bio trenutak kada je to postalo javno vidljivo: oštra kritika Evrope iz usta Zelenskog delovala je manje kao demonstracija snage, a više kao znak političke nemoći.
Posebnu simboliku ima činjenica da se sve to dešavalo dok su Trampovi izaslanici vodili direktne razgovore sa Moskvom o završnim parametrima dogovora o Ukrajini – ovaj put bez Ukrajine za stolom. Kako će se taj krug zatvoriti i ko će na kraju platiti cenu, ostaje pitanje koje još nema jasan odgovor.
