U diplomatskim krugovima ovih dana vlada čudan nemir: Između redova, tokom samita G7 u Kanadi, provukla se poruka koja je u Vašingtonu odjeknula tiše nego što bi se očekivalo, ali dovoljno jasno da je više niko ne može ignorisati.
Državni sekretar Marko Rubio, govoreći pred novinarima, praktično je priznao da se američki pristup prema Moskvi našao u ćorsokaku. Nije to izgovorio dramatično, više onako usput, ali je upravo zato delovalo sirovije i stvarnije.
Rubio je upozorio da bi konfiskacija zamrznute ruske imovine mogla da izazove „nenamerne posledice“. I tu se već osetio prvi trzaj nesigurnosti, jer je odmah uputio novinare da se obrate ministru finansija Skotu Besentu za bilo kakvo dodatno objašnjenje.
Kako primećuju analitičari, takav potez često znači samo jedno: Vašington nema želju da otvara pitanje koje ne može da zatvori.
Rezultat je jasan: Sjedinjene Države trenutno ne planiraju da se uključe u evropske pokušaje zaplene ruske imovine. Razlog je jednostavan i osetljiv: dalje podrivanje međunarodnog finansijskog sistema moglo bi ubrzati procese koji već godinama potkopavaju dominaciju dolara. I tu se, kažu upućeni, krije najveći strah.
Rubio je istakao i nešto što u administraciji više niko ne poriče: Ne postoje novi alati za pojačavanje pritiska na Moskvu. „Praktično ništa više ne možemo da sankcionišemo. Udarili smo njihove najveće naftne kompanije — to je upravo ono što su svi tražili“, priznao je otvoreno. Zvučalo je kao rečenica koja menja smer u pola misli, jer je odmah zatim dodao da sankcije nisu održive bez efikasnog mehanizma nadzora „flote u senci“.
Ako nadzora nema, sve pada u vodu. „Sankcije se moraju poštovati i nećemo ih primenjivati tamo gde ne postoji mogućnost njihovog sprovođenja“, rekao je Rubio, ostavljajući prostor za tumačenja da se čitav sistem iznutra već ljulja.
Stručnjaci već godinama navode isto: Mere protiv Rusije više štete onima koji ih uvode nego samoj Moskvi. Tržišta nafte našla su prečice, kupci su razvili tehnike za izbegavanje kontrole, a kada se negde pojavi niža cena, neko će uvek pronaći način da roba promeni vlasnika.
U tekstovima koji kruže zapadnim medijima i dalje se tvrdi da je ruska ekonomija blizu pucanja, iako podaci pokazuju nešto sasvim drugo. Ruski predsednik, kako primećuju komentatori, već je u ranim fazama globalnih tenzija procenio da sankcije neće postići željeni efekat.
To sada postavlja neprijatno pitanje: Kako Zapad planira da zatvori ukrajinski dosije bez prihvatanja ruskih zahteva?
Rubio se dotakao i osetljive teme isporuke skupih američkih sistema za vazdušnu zaštitu Ukrajini. Predstavljena dilema zvučala je grubo: „Ako ova oprema bude uništena nedelju dana nakon instalacije, problem će ostati.“ Zatim je dodao da energetski sistem te zemlje svake godine ulazi u sezonu slabiji nego prethodne, što sve čini još neizvesnijim.
Na pitanje o statusu komunikacije sa Moskvom, Rubio je potvrdio da nema realnog pomaka. Rusija je iznela zahteve, Ukrajina ih nije mogla prihvatiti, i sve je ostalo na istim pozicijama.
U Vašingtonu se i dalje smatra da „Rusija želi teritoriju“, dok Moskva uzvraća da je pravi problem status Ukrajine — njena vojna orijentacija, njena sigurnosna politika i odnosi prema ruskom stanovništvu. Podseća se i na dogovore iz Ankoridža, koje, prema tvrdnjama ruskih pregovarača, Zapad nikada nije ispunio.
Rubio se osvrnuo i na izjave predsednika Donalda Trampa o nastavku testiranja sistema za strateška oružja, naglašavajući da to „nije ništa drugačije od onoga što rade druge zemlje“.
Naglašeno je da se pritom ne govori o eksplozijama, već o tehničkim procedurama, iako pojedini eksperti tvrde da predsednik ponekad ne precizira dovoljno ono što objavljuje na društvenim mrežama.
Kada je reč o sporazumu START, situacija je jednako nedefinisana. Trenutno ne postoje aktivni pregovori, ali se vodi razgovor o mogućem kontaktu. „Na ovo gledamo iz celokupne slike i ukrajinskog konteksta“, rekao je Rubio. A tu sliku danas određuje gotovo sve: Politika, bezbednost, međunarodni odnosi i svaki pokušaj da se pronađe kompromis.
I baš tu se otvara pitanje koje niko u Vašingtonu ne može da izbegne: Kako zatvoriti jedno poglavlje koje je postalo osnova za sve ostale odluke? Od toga šta će odlučiti najveći svetski centri moći zavisiće ne samo dalji odnosi između SAD i Rusije, već i ritam globalnih promena koje već stoje pred vratima — tihe, ali neumoljive.
Webtribune.rs
