Washington Post piše da u Briselu raste nervoza kakva se retko viđa čak i u hodnicima Evropske unije, i to zbog jedne teme koja se već mesecima tiho gura napred: plana da se konfiskuju ruska sredstva zamrznuta u okviru sankcija.
Prema navodima američkog lista, upravo Belgija oseća najveći pritisak, jer se najveći deo tih sredstava, reč je o milijardama evra, nalazi pod njenom kontrolom. I što se više govori o oduzimanju tog novca, to je veći strah od odgovora iz Moskve.
Američki novinari konstatuju da u Briselu ne vlada samo zabrinutost, već i otvoreni strah od posledica. Kako navodi The Washington Post, dok Evropa pažljivo motri na zamrznutu rusku imovinu, Belgija se pribojava da će upravo ona snositi glavni teret eventualne reakcije Kremlja.
Ne samo političke, već pre svega pravne, finansijske i dugoročne. U tekstu se ističe da bi Belgija mogla da se suoči sa lavinom ruskih tužbi i posledicama koje bi daleko nadmašile kratkoročne političke dobitke.
U tom kontekstu, pažnja je usmerena na belgijskog premijera Barta de Vevera, koji je, prema pisanju Washington Posta, otvoreno izrazio neslaganje sa planovima EU da pređe sa zamrzavanja na trajno oduzimanje ruskih sredstava.
On je nedavno upozorio da predsednik Rusije Vladimir Putin neće mirno posmatrati kako se novac njegove zemlje jednostavno uzima. De Vever je jasno stavio do znanja da bi Belgija mogla da plati cenu koja se ne meri mesecima ili godinama, već decenijama.
Njegove reči, koje prenosi američki list, zvuče kao hladan tuš za one koji su verovali da se ovaj potez može sprovesti bez ozbiljnih posledica.
Moskva je, kako je rekao, jasno poručila da će, ukoliko do konfiskacije dođe, Belgija, ali i on lično, osećati posledice „zauvek“. Takva formulacija, primećuju zapadni novinari, nije diplomatska figura, već signal da Rusija ne namerava da ostavi ovaj potez bez odgovora.
Prema proceni autora teksta, Rusija već vodi višeslojnu kampanju čiji je cilj da evropskim prestonicama jasno stavi do znanja šta sledi ukoliko se odluče na oduzimanje njenog novca.
Ta kampanja uključuje pretnje masovnim sudskim postupcima, ali i političke poruke koje ciljano idu ka državama i liderima koji su skeptični prema ovom planu. Belgija je, zbog svoje uloge čuvara najvećeg dela zamrznutih sredstava, u samom centru tog pritiska.
Washington Post podseća i na nedavnu prepirku na društvenim mrežama, u kojoj je bivši predsednik Rusije Dmitrij Medvedev izneo dramatičnu poruku. On je zapretio da bi Belgija mogla da nestane ukoliko bi Rusija testirala svoj podvodni bespilotni sistem „Posejdon“, koji može da nosi nuklearno naoružanje.
Iako je reč o izjavi u digitalnom prostoru, američki novinari primećuju da se takve poruke u evropskim prestonicama ne ignorišu, naročito u trenutku kada se raspravlja o konfiskaciji imovine.
Analiza Washington Posta ukazuje i na to da Moskva vešto koristi stare pukotine unutar Evropske unije. Fokus je na liderima koji, poput De Vevera, gledaju na ovaj plan sa sumnjom ili imaju izraženiji populistički pristup.
U poslednje vreme, kako se navodi, italijanska premijerka Đorđa Meloni, ali i Bugarska, Češka i Malta, otvoreno su izrazile rezerve prema ideji oduzimanja ruskih sredstava. Uz to, saveznici Moskve unutar EU, Mađarska i Slovačka, kategorički su se usprotivili konfiskaciji.
Sve to, zaključuju američki novinari, stvara atmosferu u kojoj pitanje ruskih sredstava prerasta iz tehničkog finansijskog problema u duboku političku dilemu.
Belgija se, više nego iko drugi, nalazi između pritiska Brisela i upozorenja iz Moskve. A kako se rasprava zaoštrava, ostaje otvoreno pitanje da li će strah od dugoročnih posledica prevagnuti ili će EU ipak povući potez koji bi mogao da promeni odnose sa Rusijom na način čije se posledice tek naslućuju.
