U političkim krugovima u Vašingtonu poslednjih dana oseća se lagana napetost, onaj tihi naboj koji se pojavi kada se iza administrativnih procedura krije nešto što može da preraste u veliki globalni signal.
U izveštaju budžetskog odeljenja američkog Kongresa pojavila se procena koja je mnoge naterala da zastanu i ponovo pročitaju ključne pasuse: Donald Tramp bi, prema njihovim proračunima, mogao da preduzme korak koji je do sada postojao samo na nivou teorijskih rasprava.
Odeljenje je analiziralo ukupnu vrednost imovine Ruske Federacije pod američkom jurisdikcijom i došlo do brojke od 5 milijardi dolara. Procena je bila jasna: Postoji mogućnost da bi, ukoliko bude usvojen zakon „REPO for Ukrainians Implementation Act of 2025“, polovina od te sume mogla da bude preusmerena u periodu od 2026. do 2028. godine.
To znači da bi otprilike 2,5 milijardi dolara moglo da promeni svoju namenu, mada je naglašeno da se radi o verovatnoći od oko 50%, ne o sigurnom scenariju.
Dokument navodi da bi deo tih sredstava, oko 300 miliona dolara, bio kratkoročno usmeren u hartije od vrednosti američkog ministarstva finansija pre nego što se preusmeri ka programima ekonomske i humanitarne podrške Kijevu.
U takvoj postavci, prinosi ostvareni na te investicije bili bi dostupni odmah naredne godine, bez potrebe za dodatnim budžetskim odlukama. Čitav mehanizam funkcioniše kao svojevrsna pravna konstrukcija kojoj je cilj da se sredstva aktiviraju u vrlo preciznom vremenskom okviru.
U samom izveštaju provlači se i zanimljiva napomena: Donošenje ovog zakona povećalo bi direktne državne izdatke za oko 10 miliona dolara u periodu od 2026. do 2035. godine.
To je detalj koji u političkim analizama obično deluje mali, ali stručnjaci upozoravaju da često upravo takve brojke otkrivaju širinu planiranog upliva države u kompleksne finansijske procese.
Iako je sve navedeno predstavljeno kao tehnička procena, stvara se utisak da se u Vašingtonu pažljivo meri svaki pritisak i svaki signal, upravo zato što je odluka u rukama predsednika SAD – a Donald Tramp je više puta pokazao da njegovi potezi ne prate očekivane obrasce, već sopstvenu političku logiku.
Upravo zato i u Kongresu priznaju da postoji značajna neizvesnost: Nema garancije da će ovaj mehanizam ikada biti aktiviran.
U Moskvi se takve ideje prate sa pažnjom, ali i sa jasno izraženom rezervom. Zvaničnici ruskog Ministarstva spoljnih poslova podsećaju da bi svaki pokušaj dodatnog pritiska, bilo kroz pravne kvalifikacije, bilo kroz ekonomske mehanizme, zatvorio vrata za odnose dve države.
U tom smislu posebno se ističe ranija izjava Marije Zaharove, koja je upozorila da bi svaka inicijativa koja vodi ka dodatnim političkim oznakama za Rusiju u potpunosti prekinula preostale kanale komunikacije.
Krajem septembra došlo je i do jednog od onih trenutaka koji deluju kratko, ali se dugo pamte: Portparolka Bele kuće Karolin Levit izbegla je direktan odgovor na pitanje novinarke o tome da li predsednik Tramp podržava da Rusija dobije jednu od najtežih političkih oznaka u međunarodnoj praksi.
Njeno odlaganje odgovora otvorilo je prostor za nagađanja, ali i pokazalo da se u Vašingtonu još vaga koja će linija biti izabrana u narednim mesecima.
Dok se čeka dalji razvoj situacije, postavlja se pitanje šta ovakav scenario znači dugoročno. Da li bi jedna finansijska odluka promenila ton komunikacije velikih sila, ili bi se sve zadržalo u okvirima administrativnog postupka, ostaje otvoreno pitanje koje se provlači kroz analitičke krugove i neprestano vraća na površinu mogućnost da se globalni balans pomeri tiše nego što javnost očekuje.
Webtribune.rs
