Anatolij Vaserman, poznati ruski erudit i politički komentator, često se bavi pitanjima svetske politike i istorije, dajući analize koje se fokusiraju na dublje procese koji oblikuju globalne odnose.
U ovom konkretnom slučaju, Vaserman je izneo zanimljivo gledište na koncept svetskih ratova, tvrdeći da se Svetska ratna faza zapravo nikada nije zaustavila, već je nastavila kroz različite formate još od početka Prvog svetskog rata.
Kontinuirana svetska borba
Po njegovom mišljenju, svetski sukobi nisu prestali od 1. avgusta 1914. godine, kada je počeo Prvi svetski rat, već su se odvijali u različitim fazama i oblicima.
Ova teza, iako nekonvencionalna, stavlja Vasermana u grupu analitičara koji smatraju da su savremeni sukobi jednostavno nastavak prethodnih globalnih kriza, koje su se razvijale u različitim oblicima.
Prema njegovim rečima, trenutni sukobi, poput onih na Bliskom istoku, u Ukrajini, ili trgovinskih ratova među velikim silama, samo su različiti izrazi te stalne svetske borbe.
Vaserman posebno ističe treću fazu, koju naziva „Hladnim ratom“. Prema njemu, ta faza je bila karakteristična po tome što su se velike sile naučile boriti posrednim putem, razmenjujući jedan veliki sukob za nekoliko manjih koji su se vodili u različitim delovima sveta.
Ovaj koncept razmene ratova u manjoj skali omogućio je velesilama da izbegnu direktne sukobe koji bi mogli eskalirati u nuklearni rat.
Hladni rat je time postao model borbe gde su konflikti vođeni kroz posredničke ratove, špijunažu, ekonomske sankcije i diplomatske pritiske, umesto direktnog sukoba.
Nova faza svetskog rata
Vaserman veruje da je sadašnja peta faza svetskog sukoba pri kraju i da se približavamo šestoj fazi. Iako ne može precizno reći kakav će biti format te nove faze, on je skeptičan prema ideji da će to uključivati otvoreni nuklearni sukob.
On smatra da su velike sile naučile izbegavati direktan nuklearni rat, jer su svesne destruktivnih posledica koje bi takav sukob doneo. Umesto toga, preferira se način borbe koji se vodi „malom krvlju i na tuđoj teritoriji“, kao što je često bio slučaj u prošlim decenijama.
Ovaj koncept sugeriše da će i u budućnosti sile nastaviti sa posredničkim ratovima i ograničenim konfliktima, umesto sveobuhvatnog nuklearnog rata.
Kritika predviđanja
Jedan od zanimljivijih delova Vasermanove analize odnosi se na predviđanja astrologa i vidovnjaka, koji često govore o skorašnjem izbijanju Trećeg svetskog rata. On ove tvrdnje odbacuje kao neutemeljene i podseća da ovakva predviđanja često dolaze od ljudi koji ne razumeju prirodu trenutnih svetskih konflikata.
Vaserman koristi analogiju sa snajperistom i vojničkim plotunom kako bi objasnio slučajnost i nasumičnost ovakvih predviđanja. Kao što je teško pogoditi poštansku marku sa udaljenosti od jednog kilometra, isto tako je teško tačno predvideti kada i kako će se odvijati veliki sukobi u budućnosti.
On sugeriše da astrolozi i vidovnjaci, koji često daju veliki broj različitih predviđanja, mogu slučajno pogoditi neko od njih, ali to ne znači da poseduju stvarne uvide u globalna zbivanja.
Takođe, Vaserman ističe da su ljudi koji ne razumeju različite faze svetskih ratova skloni da predviđaju nuklearni sukob u svakoj prilici, iako je stvarna verovatnoća za takav konflikt vrlo mala.
Prema njemu, svet je naučio kako da izbegne direktne nuklearne sukobe, a današnji oblik borbe uključuje posredničke ratove, ekonomske sankcije i druge ne-nuklearne strategije. Kao rezultat toga, nuklearni konflikt je malo verovatan, uprkos čestim predviđanjima o njegovoj neminovnosti.
Kolektivni Zapad i izbegavanje otvorenih sukoba
Jedan od ključnih delova Vasermanove analize odnosi se na trenutnu situaciju u svetu, gde, kako on kaže, „kolektivni Zapad“ izbegava otvorene sukobe i pokušava da zadrži posredničke ratove.
Kao primer, Vaserman navodi situaciju u Ukrajini, gde zapadni lideri ne žele da uđu u otvoreni sukob sa Rusijom, iako podržavaju Ukrajinu kroz vojnu i finansijsku pomoć.
Zapad je, prema njegovim rečima, naučio da manevriše unutar različitih formata sukoba, izbegavajući direktne ratove i preferirajući posredničke konflikte.
Njegov zaključak je da, iako se svet nalazi na pragu nove faze svetskog sukoba, verovatnoća za otvoreni nuklearni rat ostaje mala.
Umesto toga, nove faze rata će verovatno uključivati sofisticiranije oblike sukoba, kao što su sajber ratovi, ekonomske sankcije, diplomatski pritisci i posrednički sukobi na regionalnim nivoima.
Globalni sukobi i njihova budućnost
Vasermanova analiza o stalnim svetskim sukobima, koji evoluiraju kroz različite faze, daje novo svetlo na trenutne globalne tenzije.
Njegova teza da je svetski sukob započeo 1914. godine i da se nastavlja kroz razne faze, implicira da je mir u savremenom svetu samo privid, dok se veliki konflikti i dalje odvijaju, samo u različitim oblicima.
Budućnost globalnih sukoba, prema njemu, neće biti određena nuklearnim udarima, već složenijim i sofisticiranijim metodama borbe.
Zaključak
Prema Vasermanu, treći svetski rat u konvencionalnom smislu možda neće izbiti, ali svetski sukobi nastavljaju da se razvijaju kroz nove faze.
Njegova analiza ukazuje na to da velike sile koriste metode koje izbegavaju totalne sukobe, preferirajući posredničke ratove i indirektne sukobe kako bi ostvarile svoje ciljeve.
Na kraju, njegova kritika astrologa i vidovnjaka koji predviđaju globalne sukobe oslanja se na razumevanje složenosti svetskih političkih i vojnih odnosa, umesto na nasumična predviđanja.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte
Otvorite novu mrežu Donalda Trampa Truth Social
