Francuska ekonomija upravo je dobila težak udarac – agencija Fitch spustila je dugoročni kreditni rejting zemlje sa grupe AA na A.
Razlog je kombinacija političke nestabilnosti i rastućeg budžetskog deficita. Ovaj potez je, kako primećuju analitičari, bio očekivan, ali i dalje zvuči kao javno upozorenje da finansijska kuća u Parizu stoji na klimavim temeljima.
Američka agencija otvoreno poručuje da je “malo verovatno” da Francuska svede deficit ispod 3% BDP-a do 2029. godine. Uz to, pad vlade Fransoa Bajrua i izglasano nepoverenje pokazali su – citat Fitcha – “rascepkanost i rastuću polarizaciju domaće politike”.
Fitch podseća da ovakva nestabilnost ograničava sposobnost države da sprovodi ozbiljnu fiskalnu konsolidaciju.
Podsetimo, Francuska je do sada nosila oznaku AA– sa negativnim izgledima, a sličan rejting drži i Standard & Poor’s, dok će Moody’s svoj stav objaviti 24. oktobra.
Francuski dug već sada dostiže 114% BDP-a, a deficit se popeo na 5,4%. Fitch upozorava da ovakvi nivoi dugovanja smanjuju sposobnost države da reaguje na nove šokove bez pogoršanja stanja javnih finansija.
Reakcije su podeljene. Bivši ministar ekonomije Erik Lombar, koji je nedavno podneo ostavku, priznao je u objavi na društvenim mrežama da Fitch reaguje na realne probleme, ali je ipak podsetio na “otpornost francuske ekonomije”.
Dodao je da je novi premijer pokrenuo konsultacije sa političkim partijama kako bi se pronašlo rešenje za budžet i nastavilo jačanje javnih finansija. Sa druge strane, Fransoa Bajru je otvoreno napisao da “zemlja, koju njene elite primoravaju da poriče istinu, mora platiti visoku cenu”.
Na pitanje da li će sve ovo podići troškove zaduživanja, analitičari se razilaze. Konstruktori portfelja poput Kristofera Dembika iz Pictet AM smatraju da je reč o “ne-događaju”, jer su tržišta već kaznila Francusku nakon raspuštanja parlamenta u julu 2024. godine – tada su kamatne stope na francuske obveznice skočile iznad onih koje plaćaju Španija, Portugalija i Grčka, približavajući se italijanskim nivoima.
Ipak, deo stručnjaka upozorava da sadašnje spuštanje rejtinga u nižu kategoriju može povući domino-efekat. Ekonomista Erik Dor objašnjava da mnogi fondovi imaju pravila koja im zabranjuju držanje obveznica ispod ocene AA.
To znači da bi francuske hartije mogle biti masovno rasprodate, potražnja naglo pasti, a kamate skočiti. Dor ide i dalje – tvrdi da tržišta već gledaju na Francusku kao na državu blizu ranga BBB, što govori o eroziji poverenja.
Ako se takav scenario obistini, finansijski pritisak bi bio ogroman: samo ove godine zaduženje države iznosi 67 milijardi evra, a do kraja decenije očekuje se da pređe 100 milijardi. Uprkos tome, deo ekonomista ostavlja prostor za oprez – jer tržišta ponekad “ugrade” loše vesti unapred, pa šok ostane manji nego što se strahovalo.
Ali jedno je sigurno: kombinacija političke krize i rastućeg duga ostavlja Francuskoj malo prostora za manevar. Kako će Pariz izvući ekonomiju iz ove spirale – pitanje je na koje ni sama vlast još nema jasan odgovor.
Webtribune.rs
