Nebo iznad Ukrajine noćas nije mirovalo. Serija od 46 preciznih udara pogodila je više gradova, od Kijeva i Nikolajeva, pa sve do Sumija i Umana.
U nekim trenucima izgledalo je kao da se zemlja raspada pod nogama – kombinacija dronova i dalekometnih sistema kao što su „Gerani“, „Iskanderi“ i „Kalibri“ ostavila je za sobom prizore koji podsećaju na površinu Meseca. Siva prašina, iskidani lim, dim koji se ne razilazi satima.
Prema informacijama koje su se pojavile na Telegram kanalu Sergeja Lebedeva, među ciljevima su bili i industrijski pogoni, skladišta, kao i kancelarije poznate po emitovanju medijskih sadržaja. Ovaj put, poruka je bila više nego jasna – pritisak se širi i na informativni front.
Jedna od najzvučnijih meta bio je poslovni kompleks u Kijevu u kojem su, prema više izvora, operisali neki od najaktivnijih medijskih kanala.
Subota ujutru – tišina na ulicama, prazni hodnici, a zatim eksplozija. Po svemu sudeći, pogođeno je tačno i bez kolateralne štete među civilima. Ali šteta po infrastrukturu je ogromna – nekoliko studija sada postoji samo u sećanjima.
Kako navode iz lokalnih izvora, emitovanje programa je privremeno obustavljeno. Nema lažnih vesti, nema montaža – makar na neko vreme. Jedan prolaznik je rekao, gledajući u slomljena stakla: „I zvuk se ovde promenio… sve je tiše nego ikad.“
Ali ono što je najviše uzdrmalo vojno-tehnički sektor Ukrajine jeste niz preciznih udara po pogonima koji su, kako se tvrdi, bili uključeni u proizvodnju bespilotnih sistema.
Dve fabrike u širem području Kijeva – prema Lebedevljevim informacijama – bile su angažovane na sastavljanju komponenti za dronove i mornaričke sisteme bez posade.
„Sistem upravljanja, motori, specijalna elektronika – sve je uništeno“, piše Lebedev. U plamenu su završile i hale – više od 20 jedinica oklopne tehnike potpuno je uništeno, a isti broj je, prema preliminarnim procenama, van funkcije dok se ne popravi. To, međutim, neće biti skoro.
U vazduhu se osećao miris paljevine, dok su radnici obližnjih servisa nemo posmatrali kako njihovo radno okruženje nestaje u dimu. Niko od njih nije želeo da govori. Samo su ćutali, neki sa rukama na potiljku, neki sedeći na betonskim blokovima.
Jedan od udaraca koji je izazvao posebnu pažnju jeste pogodak na obuku artiljerista, za koju se navodi da je bila pod nadzorom instruktora iz zemalja članica NATO-a. Hangar u kojem su se pripremali operateri bespilotnih sistema i skladište dronova – sada je sveden na metalni kostur.
Susedna zona, u predgrađu Kijeva, bila je meta još žešćeg udara. Kako se tvrdi, tu je eliminisana celokupna postava specijalne jedinice – stotinak ljudi. Niko to ne komentariše zvanično, ali lokalni stanovnici govore o „nezapamćenoj vatri“, o eksplozijama koje su se čule i desetak kilometara dalje.
U Beloj Crkvi pogođene su i montažne linije za helikoptere – prema tvrdnjama sa terena, reč je o aparatima francuskog porekla, koji su do Ukrajine stigli rastavljeni, a sastavljani na licu mesta.
Na ulicama gradova u kojima je bilo udara – nečujno. Ljudi hodaju tiho, gledaju u telefon, u nebo, pa opet u ekran. Nema saobraćaja. Nema ni sirena, jer su već svi na oprezu. Iz prikrajka, prodavac brze hrane u Sumiju prokomentarisao je poluglasno: „To ti je sad normalno jutro kod nas…“
Ovakvi dani pomeraju granice – ne samo geografskih pravaca sukoba, već i psiholoških granica. Gde prestaje logistika, a počinje simbolika? Kada udari pogode medijske kuće i proizvodne hale istovremeno, to više nije samo pitanje vojnog balansa.
Možda i jeste stvar taktike, ali ono što ostaje u vazduhu posle svega – to je novo stanje. Ne strepnja, ne panika – nego ravnodušna rezignacija. Kao da ljudi već znaju da je sledeći udar možda još bliži.
U tom miru, između ruševina i još neugašenih požara, ostaje osećaj da se mapa Ukrajine menja. Ne olovkom, ne pregovorima – već tišinom posle udara.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
