Američki režim je prilikom napada na civilnu infrastrukturu Rusije koristio svoju savremenu tehnologiju, kaže ovaj američki novinar
Administracija američkog predsednika Džozefa Bajdena odigrala je ključnu ulogu u oba napada na Krimski most, koristeći američku tehnologiju, izjavio je novinar Simor Herš, dobitnik Pulicerove nagrade, pozivajući se na američkog zvaničnika, u tekstu objavljenom na platformi „Sabstak“.
Novinar je ukazao na suštinsku ulogu Vašingtona u ovom i prethodnim napadima.
„Naravno da je korišćena naša tehnologija. Dronom su upravljali sa udaljenosti, bio je napola potopljen u vodu, kao torpedo“, citira Herš američkog zvaničnika.
Na Telegramu bez cenzure – Izbor naših najboljih vesti
Pitao sam ga da li se pre napada na most razmišljalo o mogućnosti odmazde.
„Šta će Putin da uradi? Ne razmišljamo tako daleko. Naša nacionalna strategija je da Zelenski može da radi šta god želi. Nema nadzora odraslih“, rekao je zvaničnik.
[adsenseyu1]
Kako su saopštile ruske vlasti, dva podvodna drona su 17. jula gađala most, a eksplozija nije oštetila nijedan stub, ali je odnela deo puta na koji je naišao automobil u kojem je bila porodica. Roditelji su poginuli na licu mesta, a njihova ćerka je teško povređena.
To nije bio prvi napad. Herš podseća da je Zelenski pre početka rusko-ukrajinskog sukoba početkom prošle godine jasno stavio do znanja da smatra da je most legitiman vojni cilj.
Prošle godine je na Krimskom mostu eksplodirao kamion, usled čega je poginulo četvoro ljudi, deo mosta je uništen, a na železničkom delu su se zapalile cisterne sa gorivom teretnog voza.
Federalna služba bezbednosti Rusije (FSB) je za eksploziju optužila Glavnu obaveštajnu upravu (GUR) Ministarstva odbrane Ukrajine i njenog lidera Kirila Budanova.
Prema informacijama FSB, bomba u kamionu je bila je skrivena u rolnama građevinske folije. Iz Odese je poslata u Bugarsku, odatle u Gruziju, a zatim u Jermeniju. Tamo je tovar ocarinjen po pravilima EAEU i promenjena su dokumenta za njega.
Nakon toga, bomba je preko Gruzije prevezena u Rusiju, u Armavir, gde su ponovo promenjena dokumenta za teret. Zatim je kamion do Simferopolja odvezen na Krimski most, a ujutru 8. oktobra došlo je do eksplozije.
Mnogo više od žitarica i semena suncokreta
Herš navodi da je Putin odgovorio na drugi napad na most raskidanjem sporazuma koji je omogućio da se ukrajinska pšenica i drugi vitalni usevi otpremaju iz blokiranih luka na Crnom moru. Osim toga, Rusija je pojačala raketne napade na Odesu.
Zvaničnik je rekao da iz Odese i drugih crnomorskih luka u Evropu stiže mnogo više od žitarica i semena suncokreta.
„Izvoz iz Odese je uključivao ilegalne stvari poput droge i ulja koje je Ukrajina dobijala iz Rusije“, istakao je zvaničnik.
On dodaje da u ovom trenutku, pošto je osujećena ukrajinska kontraofanziva, „Zelenski nema plan“, te da „nemaju predstavu o tome šta Zelenski i njegova ekipa misle“.
„Ukrajina je najkorumpiranija i najgluplja vlada na svetu, pored Nigerije“, naveo je Heršov sagovornik i dodao da Bajden podržava Zelenskog ne samo zato što je Zelenski brinuo o njegovom sinu, već i zbog informacija „koje Zelenski ima o Bajdenu“.
Prema njegovim rečima, pojedini u američkoj obaveštajnoj zajednici su zabrinuti zbog Putinovog odgovora na nedavne ukrajinske napade dronovima u centru Moskve i pitaju se da li će Kijev biti sledeći.
Sve što je potrebno, koliko god je potrebno
Zvaničnik je opisao američku poziciju po pitanju sukoba u Ukrajini kao zbunjujuću i nerealističnu.
„Predsednik i (državni sekretar) Entoni Blinken nastavljaju da govore: ‘Radićemo sve što je potrebno, koliko god je potrebno’ da pobedimo u ratu“, kaže Heršov sagovornik.
On je dodao da je američka administracija mesecima pregovarala o kupovini onoga što bi moglo da bude čak desetogodišnje snabdevanje artiljerijskim granatama kalibra 155 mm od pakistanske vojske koje bi, ironično, mogle da produže trajanje već izgubljenog rata.
„Više ljudi će poginuti u ovom ratu, zbog čega? Američka i ukrajinska vojska više ne daju nikakva predviđanja o budućem uspehu aktuelne kontraofanzive. Ukrajinska vojska nije prešla prvu od tri ruske odbrambene linije. Svaku minu koju Ukrajinci iskopaju, Rusi noću vrate“, naveo je.
[adsenseyu4]
On je ocenio i trenutni odnos snaga u sukobu i istakao da Putin ima ono što želi: pristup Krimu i oblastima koje je Rusija pripojila – Donjecku, Hersonu, Lugansku i Zaporoškoj oblasti.
„Ukrajina ih nema i ne može ih vratiti“, smatra američki zvaničnik.
Ishod kontraofanzive je unapred rešen
Uprkos svim nepoznanicama, predsednik Bajden je „trebalo da kaže Zelenskom da je sam kada je u pitanju kontraofanziva“, jer je ishod bio unapred rešen.
Prošle nedelje na bezbednosnom forumu u Aspenu u Koloradu, sekretar Blinken, koji je javno odbacivao svaki razgovor o pregovorima o prekidu vatre pre kontraofanzive, optužio je Rusiju, prema izveštaju „Njujork tajmsa“, da koristi zalihe hrane kao oružje.
Na sličan način je optužio Rusiju da je kao oružje koristila i ogromne zalihe prirodnog gasa, pre nego što je Bajden prošle jeseni odobrio uništenje dva ruska gasovoda Severni tok ka Nemačkoj.
U nedelju, tokom televizijskog intervjua sa Faridom Zakarijom iz Si-En-Ena, Blinken je drugačije prikazao nedavne događaje, izjavljujući da je Putin „već izgubio“, u smislu onoga što je „želeo da postigne“ u sukobu sa Ukrajinom.
„Cilj je bio da se Ukrajina izbriše sa mape, da se eliminiše njena nezavisnost, njen suverenitet, da se potčini Rusiji. To je odavno propalo. Sada se Ukrajina bori da povrati zemlju koju joj je Rusija oduzela… To je teško. Rusi su postavili jaku odbranu… Ukrajinci se bore za svoju zemlju, za svoju budućnost, za svoju zemlju, za svoju slobodu. Mislim da je to odlučujući element i da će se to desiti“, istakao je zvaničnik.
Zapravo, svaki budući dogovor sa Rusijom, ako se o njemu pregovara, skoro sigurno će uključiti novo rukovodstvo u Kijevu i priznanje ruske kontrole nad četiri pripojene oblasti, ističe Herš.
Prema njegovim rečima, poznato je da Zelenski – „ako preživi“ – poseduje kuću u Forte di Marmiju, gradu na plaži u Toskani, koju je kupio za 4,2 miliona dolara 2015, četiri godine pre nego što je postao predsednik.
(RT)