Mladost mozga odavno se smatra jednim od ključnih preduslova za njegovo dugoročno zdravlje. Što je ovaj organ stariji, to je podložniji razvoju patoloških stanja, među kojima se posebno izdvaja demencija.
Zato ne čudi što sve veći broj ljudi traži načine da očuva mentalnu svežinu i uspori biološko starenje mozga. Upravo tu na scenu stupaju rezultati novog istraživanja koje sugeriše da rešenje nije u skupim terapijama, već u nekoliko naizgled jednostavnih navika.
Stručnjaci sa Univerziteta Floride utvrdili su da su optimizam, zdrav i dovoljno dug dubok san, sposobnost nošenja sa stresom i snažna socijalna podrška direktno povezani sa „mlađim“ izgledom mozga.
Ovi zaključci nisu izvedeni na osnovu subjektivnog osećaja ispitanika, već kroz snimke magnetne rezonance, koji su pokazali da navedene navike mogu da „podmlade“ mozak i do osam godina.
Iza tih nalaza stoji višegodišnji rad. U okviru studije analizirani su podaci 128 odraslih osoba srednjih i starijih godina sa četiri kontinenta. Praćenje je trajalo četiri godine, a gotovo 70 odsto učesnika bile su žene.
Značajan deo ispitanika imao je hronične bolove povezane sa osteoartritisom kolenskog zgloba, što je dodatno omogućilo istraživačima da sagledaju kako dugotrajna nelagodnost utiče na proces starenja mozga.
Korišćenjem savremenih MRI tehnika i metoda mašinskog učenja, naučnici su procenjivali „biološku starost“ mozga svakog učesnika. Ti rezultati su potom upoređeni sa njihovim stvarnim, hronološkim godinama.
Kod osoba koje su prijavljivale zdravu kombinaciju pozitivnih psiholoških faktora i uravnoteženog načina života, mozak je u proseku izgledao čak osam godina mlađe nego što bi se očekivalo na osnovu datuma rođenja.
Slika se, međutim, menja kod onih koji su se suočavali sa ozbiljnim poteškoćama. Prisustvo hronične boli i dugotrajnog stresa činilo je da mozak izgleda starije.
Negativan uticaj imali su i niži nivo obrazovanja, manji prihodi, kao i izraženo socijalno nepovoljno okruženje, što dodatno potvrđuje koliko su društveni i psihološki faktori duboko povezani sa zdravljem nervnog sistema.
Istraživači navode i dodatne elemente koji doprinose zdravijem starenju mozga. Prestanak pušenja i održavanje zdrave telesne težine ubrajaju se među važne zaštitne faktore, koji zajedno sa pomenutim navikama mogu značajno da utiču na dugoročnu mentalnu vitalnost.
Rezultati ove studije objavljeni su u stručnom časopisu Brain Communications, a njihova poruka deluje prilično jasna. Starenje mozga nije samo pitanje genetike ili neizbežnog protoka vremena, već i svakodnevnih izbora koji se, korak po korak, gomilaju tokom godina.
Koliko će ti izbori zaista promeniti sliku u budućnosti, ostaje otvoreno pitanje, ali sve je više naznaka da mozak ima veću sposobnost prilagođavanja nego što se ranije mislilo.
