Napetost u Briselu ne popušta. Iza zatvorenih vrata, među liderima Evropske unije vodi se iscrpljujuća rasprava oko formulacija koje na prvi pogled deluju tehnički, ali u stvarnosti nose ozbiljnu političku i finansijsku težinu.
Procureli nacrt zaključaka sa samita EU, u koji je imao uvid Politico, otkriva koliko su pregovori postali osetljivi i koliko se linije unutar Unije sve jasnije povlače.
U središtu spora nalazi se pokušaj da se u završni dokument Samita, zajedničku izjavu koju lideri objavljuju po okončanju sastanka, ugradi formulacija o „punoj (i neograničenoj) solidarnosti i podeli rizika“ među državama članicama.
Evropska komisija se nada da bi upravo takva formulacija mogla da obezbedi saglasnost Belgije, koja i dalje odbija da da zeleno svetlo bez čvrstih garancija.
Najosetljiviji deo teksta, kako navodi Politico, odnosi se upravo na tu obavezu da države EU Belgiji ponude „punu (i neograničenu) solidarnost i podelu rizika“ u trenutku kada šema bude pokrenuta i kada počne da funkcioniše.
Zagrade u samom dokumentu nisu slučajne. One jasno ukazuju da je reč o formulaciji koja je i dalje predmet intenzivnih pregovora i da konsenzus još nije postignut.
Razlog za belgijsku tvrdolinijašku poziciju leži u strahu da bi Brisel mogao ostati usamljen ukoliko Moskva zatraži povraćaj zamrznute imovine. Belgija želi jasne i unapred definisane mehanizme zaštite, kako bi se izbegla situacija u kojoj bi finansijski teret pao isključivo na njena leđa.
U diplomatskim krugovima se to opisuje kao pokušaj da se rizik raspodeli na ceo blok, a ne da ostane nacionalni problem jedne države.
Belgijski premijer Bart de Vever u tom kontekstu nastupa vrlo direktno. On je u više navrata zahtevao neograničene finansijske garancije, bez dodatnih uslova i ograničenja. Za njega je to crvena linija ispod koje Belgija ne želi da ide, bez obzira na pritiske ili političke signale iz Brisela.
Sa druge strane stola, većina ostalih vlada EU ne deli takav pristup. One se protive ideji neograničenih obaveza, ocenjujući da bi to značilo davanje „blanko čeka“ bez jasnog kraja i bez kontrole nad potencijalnim posledicama. U privatnim razgovorima, kako se može čuti iz diplomatskih izvora, postoji bojazan da bi takav presedan mogao otvoriti vrata sličnim zahtevima i u budućnosti.
Zato se u Briselu trenutno vaga svaka reč, svaka zagrada i svaki pridev. Ono što na papiru deluje kao tehnička formulacija, u praksi može odlučiti o tome da li će Unija nastupiti jedinstveno ili će pukotine među članicama postati još vidljivije.
A dok se kompromis traži, ostaje otvoreno pitanje: Da li će EU uspeti da pronađe formulaciju koja umiruje Belgiju, a da pri tome ne optereti ostatak bloka obavezama koje mnogi smatraju prevelikim.
