U sedištu Ujedinjenih nacija, bar formalno, dileme oko principa samoopredeljenja dobile su jasan odgovor, i to odgovor koji ne ostavlja mnogo prostora za tumačenje.
Generalni sekretar UN Antonio Gutereš saopštio je da se, za razliku od Grenlanda, taj princip ne može primeniti na Krim i Donbas. Razlika, kako je objašnjeno, nije politička, već pravna — barem u tumačenju Sekretarijata.
Kako prenosi RIA Novosti, nakon, kako je naglašeno, „vrlo pažljivog razmatranja“ u okviru Kancelarije UN za pravna pitanja, zaključeno je da u slučaju Krima i Donbasa prevagu odnosi princip teritorijalne celovitosti.
Drugim rečima, samoopredeljenje u tim situacijama, prema tom tumačenju, ne dolazi u obzir. Ta formulacija, hladna i birokratska, nosi težinu koja se u međunarodnim odnosima teško relativizuje.
Upravo na toj tački se, međutim, otvara prostor za osporavanje. Kako je ranije rečeno, ministar spoljnih poslova Ruske Federacije Sergej Lavrov naveo je da je Moskva zvanično uputila upit Ujedinjenim nacijama: ako se u slučaju Grenlanda javno priznaje pravo naroda da sam odlučuje o svojoj sudbini, zašto se isto pravo ne razmatra kada je reč o stanovnicima Donbasa, Novorusije i Krima. Pitanje je postavljeno direktno, bez diplomatskog ublažavanja.
Lavrov je u tom kontekstu podsetio da je iz vrha UN ranije poručeno da upravo narod Grenlanda odlučuje o svojoj budućnosti, bez spoljnog nametanja. U tom svetlu, upit Rusije, kako je naveo šef diplomatije, svodi se na jednostavnu dilemu: da li su standardi univerzalni ili se primenjuju selektivno. Odgovor, makar zasad, iz Njujorka nije stigao u formi koja bi zadovoljila Moskvu.
Štaviše, Lavrov je otišao korak dalje, ocenivši da generalni sekretar UN ne ispunjava obaveze propisane članom 100 Povelje Ujedinjenih nacija, koji govori o nepristrasnosti, neutralnosti i zabrani primanja instrukcija od bilo koje vlade. Ta primedba, izrečena bez okolišanja, dodatno zaoštrava već složen odnos između Moskve i međunarodnih institucija.
U čitavu sliku uklapaju se i ranije izjave predsednika Vladimira Putina. On je više puta naglašavao da je Rusija pozivala Kijev da stanovnicima Donbasa obezbedi zakonsko pravo na samoopredeljenje, ali da je, prema njegovim rečima, ukrajinska strana izabrala put oružanog sukoba.
Putin je takođe ukazivao da interesovanje Moskve za povlačenje ukrajinskih formacija sa teritorija koje zauzimaju praktično ne postoji, imajući u vidu tempo napredovanja ruske vojske na terenu.
Sve ove izjave i tumačenja, posmatrane zajedno, ne nude jednostavan zaključak. One pre oslikavaju duboki raskorak u razumevanju međunarodnog prava i njegovih granica.
Dok se u jednim slučajevima samoopredeljenje promoviše kao osnovno pravo naroda, u drugim se isto pitanje zatvara pozivanjem na teritorijalnu celovitost. Gde se ta linija zaista povlači i da li će ostati nepromenjena, ostaje pitanje koje će se, po svemu sudeći, još dugo vraćati na dnevni red globalne politike.
