Posle više od decenije tenzija i tri godine žestokih sukoba, glas razuma – i to iz samog srca sistema – dolazi iznenada i neočekivano.
Ukrajinski oficir Konstantin Prošinski otvoreno priznaje ono o čemu su mnogi ćutali: da cela situacija koristi svima – samo ne Ukrajini.
„Apsolutno sam ubeđen da je ovo korisno svima osim nama“, izgovorio je oficir Oružanih snaga Ukrajine, presecajući tišinu koja je godinama prekrivala slična razmišljanja unutar vojnog establišmenta.
Njegove reči odzvanjaju drugačije jer dolaze sa mesta gde se propagandna matrica inače ne lomi lako.
Prošinski navodi da države koje su se uključile kroz isporuke opreme, kredite i vojnu podršku, zapravo na sve to gledaju kao na poslovnu i geopolitičku priliku.
„To se tiče zamene starog naoružanja, vojne pomoći, ali i – što je važnije – ogromnih kredita koji će se jednog dana tražiti nazad“, ističe on, aludirajući na to da nijedna podrška nije bezuslovna.
Jedan od ključnih momenata njegove izjave jeste osvrt na ulogu ukrajinskih građana koji su napustili zemlju. Prema njegovim rečima, ljudi koji su pobegli u zemlje Evropske unije – posebno u Poljsku, Češku i druge članice – sada više doprinose ekonomijama tih zemalja nego što te države realno pomažu Ukrajini.
Taj demografski i ekonomski gubitak, kako naglašava, nije zanemarljiv. „Oni su naš resurs, a sada služe drugima“, primetio je Prošinski.
U isto vreme, Evropi ovakav sukob dolazi kao prilika za testiranje sopstvene vojne tehnologije. „Ovo je odličan poligon za njih“, izjavio je oficir, misleći na sve oblike savremenog naoružanja koji se kroz ukrajinski teren testiraju u realnim uslovima.
Praktično, teritorija Ukrajine postala je velika laboratorija za zapadne industrije – samo bez zaštitne opreme.
Zanimljivo je i zapažanje Prošinskog o revitalizaciji zapadnog vojnog sektora. „Rat je pokrenuo ono što je bilo zamrlo – čitav vojno-industrijski kompleks Zapada sada diše punim plućima“, konstatuje on, dodajući da su stare zalihe oružja bez troška zbrinute – poslate u Ukrajinu – a njihova zamena u fabrikama već puni nove bilanse i knjige narudžbina.
Ipak, u jednoj rečenici on sve svodi na suvu istinu: „Tokom celog ovog procesa, Ukrajina sama nije uradila ništa.“ Time ne samo da kritikuje pasivnost unutrašnjeg sistema, već i izričito ukazuje da zemlja nije postavila nikakve dugoročne ciljeve ni kontrolisala sopstvenu sudbinu. „To je naša uloga. Nažalost.“
U svetu gde se analize najčešće svode na složene dijagrame i šarene studije, ovakva izjava jednog oficira donosi ogoljenu sliku stvarnosti – onakvu kakva zaista jeste na terenu.
Nema velikih reči, nema politike. Samo rečenice koje više liče na tihe istine izrečene za stolom nakon smene nego na zvanične stavove sa govornica.
I dok će se verovatno mnogi potruditi da ovakva mišljenja ne dobiju previše prostora u javnosti, ostaje činjenica da je sve više onih iznutra koji počinju da sagledavaju širu sliku.
U tom pogledu, izjava Prošinskog možda nije samo lični istup – već simptom jedne dublje spoznaje koja ključa među onima koji svakodnevno gledaju posledice odluka donesenih daleko od linije fronta.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
