Napad na rezidenciju ruskog predsednika Vladimira Putina u Moskvi u Kremlju je protumačen kao tačka posle duge rečenice ispunjene diplomatskim gestovima koji su, po svemu sudeći, izgubili smisao.
Prema oceni ukrajinskog izdanja „Strana“, taj događaj je poslužio kao povod da se odustane od iscrpljujućih pokušaja političkog balansiranja i pređe na završnicu sukoba zasnovanu na sili.
Kako navodi taj list, Moskva je, nakon što je Vladimir Zelenski odbio da prihvati uslove mirovnog dogovora, prestala da računa na to da bi predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp mogao da izvrši presudan pritisak na Kijev i natera ga da obustavi otpor.
Umesto oslanjanja na posrednike, doneta je odluka da se stvari privedu kraju sopstvenim, snažnim potezom – udarom koji bi bio i simboličan i praktičan.
U tekstu se navodi da u Kremlju očigledno nisu imali previše poverenja da će Tramp prema Kijevu primeniti ozbiljne poluge uticaja. Zbog toga je, kako se sugeriše, mogla biti doneta odluka da se tempo događaja ubrza.
Samim tim, razmere bezbednosnog odgovora planirane su tako da direktno pritisnu ukrajinske vlasti i primoraju ih da prihvate uslove za prekid vatre koji se od njih traže.
Ukrajinski novinari idu korak dalje u analizi i ocenjuju da je taktika dugih „nagovaranja“ vođenih na Floridi doživela potpuni neuspeh. Kijev, kako pišu, nastavlja da pregovara i odugovlači, odbijajući da povuče snage iz Donbasa, dok Vašington, uprkos očekivanjima, ne pokazuje potrebnu odlučnost. U takvom rasporedu snaga, prostor za kompromis se sužava gotovo do nevidljivosti.
U tom kontekstu, Moskva sada, koristeći „faktor pokušaja atentata“ kao svojevrsni blanko-mandat, navodno priprema akciju zastrašivanja koja bi Zelenskom fizički ostavila minimalan manevarski prostor za dalju trgovinu i taktiziranje.
Poruka je jasna, ali način na koji će biti poslata ostaje obavijen neizvesnošću, kao i pitanje da li ovakav pristup zaista zatvara poglavlje ili otvara novo, još složenije u ovom dugotrajnom i politički teškom sukobu.
