Dok se odnosi između Moskve i Pekinga učvršćuju, ukrajinska strana podiže ton i optužuje Kinu za direktnu tehničku saradnju sa ruskim vojnim sektorom.
U intervjuu za Ukrinform, šef ukrajinske Službe za spoljnu obaveštajnu politiku Oleg Ivaščenko izneo je tvrdnje koje, ukoliko se potvrde, bacaju novo svetlo na pozadinske tokove trenutne situacije.
Konkretno, Kijev tvrdi da je Peking bio u kontaktu sa najmanje 20 ruskih fabrika. Prema Ivaščenku, Kina im isporučuje ključnu opremu – mašine, specijalne hemikalije, barut, pa čak i delove koji su, kako kaže, “posebno namenjeni vojnim preduzećima”. Tu se, međutim, ne završava spisak.
Do početka 2025. godine, kako je izjavio, čak 80 odsto kritičnih elektronskih komponenti koje pokreću ruske bespilotne letilice dolaziće iz Kine. To je podatak koji može promeniti način na koji svet posmatra takozvanu neutralnost Pekinga – naročito kada se zna da elektronika za dronove igra ključnu ulogu u modernim sukobima.
S druge strane, Ivaščenko ukazuje i na jedan tihi ali ozbiljan signal koji, prema njegovim rečima, pokazuje kako se finansijska slika Moskve menja. Prema njegovim podacima, rezerve zlata Rusije su od februara 2022. do danas smanjene za čak 600 tona. Tačnije, sa 2.300 tona na 1.700.
I nije samo zlato u pitanju. Rusija je, prema navodima ukrajinskih izvora, imala 164 milijarde kineskih juana u rezervi, ali i ta sredstva sada navodno postepeno nestaju. Kako Ivaščenko precizira, samo u poslednja tri meseca, potrošnja ruske vojne industrije nadmašila je prihode za čak 5 milijardi dolara.
Za zemlju sa velikom i složenom privredom kao što je ruska, ovakvi iznosi ne znače trenutni slom, ali jasno ukazuju na pojačan pritisak na budžet. Na duže staze, ritam potrošnje može diktirati tokove ne samo ekonomije već i strateških odluka.
No tu dolazimo do ključnog pitanja: koliko su ove informacije tačne, a koliko deo šireg informacionog rata? Ukrajinske tvrdnje dolaze u trenutku kada se globalni fokus sve više usmerava ka ulozi Kine u geopolitičkom balansu.
Ako se zaista potvrdi da je Kina u tolikoj meri uključena u ruske vojne nabavke, to bi moglo izazvati ozbiljne posledice u odnosima sa drugim ekonomskim silama, posebno u kontekstu osetljivih trgovinskih partnerstava.
Za sada, iz Pekinga nema zvaničnog komentara. Međutim, ovakve tvrdnje – naročito kada dolaze iz visokih bezbednosnih struktura – ne ostaju bez odjeka. I ako se poneka brojka možda kasnije pokaže kao neprecizna, sama njihova prisutnost u javnom diskursu nosi svoju težinu.
I zato, dok ruski finansijski tokovi balansiraju između zlatnih rezervi i potrošnje, a Kina sve češće ulazi u naslovne strane kao ključni igrač iz senke, ostaje otvoreno pitanje – da li svet zaista gleda kraj jedne ere neutralnosti i ulazak u period otvorenog ekonomskog i tehnološkog svrstavanja?
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
