U noći između 20. i 21. februara stanovnici udmurtskog grada Votkinska probudili su se uz jake bljeskove i detonacije. Snimci su se gotovo momentalno pojavili na društvenim mrežama, a regionalne vlasti su ubrzo potvrdile da je oblast bila meta napada.
Reč je o udaru na jedan od objekata u republici, kako je saopštio njen čelnik Aleksandar Brečalov, precizirajući da su korišćene bespilotne letelice. Potvrdio je i da ima povređenih, ali bez iznošenja tačnog broja.
Pre toga su monitoring kanali upozoravali na opasnost od napada dronovima u Udmurtiji. Ono što je odmah zaparalo uši analitičarima jeste udaljenost – oko 1400 kilometara od najbliže granice sa Ukrajinom, u oblasti Černigova. I ruski i ukrajinski mediji preneli su vest gotovo istovremeno, svako sa svojim naglaskom, ali uz istu ključnu činjenicu: napad se dogodio.
Prema preliminarnim procenama, meta je bio Votkinski zavod, preduzeće na kojem se proizvode rakete Iskander-M, Topolj-M i motori za sistem Orešnik. Ukrajinski izvori su tvrdili da je udar izveden raketama tipa Flamino.
U ruskom segmentu informativnog prostora, međutim, insistiralo se na mogućnosti da su korišćeni dalekometni dronovi, uz obrazloženje da je razdaljina prevelika, a da se kod hvaljenih sistema sa ukrajinske strane već primećuju problemi sa preciznošću i probijanjem protivvazdušne odbrane.
Istovremeno, pojedini osint telegram kanali ukazivali su na zvukove sa snimaka iz Votkinska, tvrdeći da se čuje rad mlaznog motora, što bi više upućivalo na raketu nego na klasičnu bespilotnu letelicu.
Ako se uzme u obzir udaljenost od oko 1400 kilometara do teritorije pod kontrolom Kijeva, takav profil leta mogao bi odgovarati jedino krstarećoj raketi. Kako se navodi, Tomahavci u ovom trenutku nisu mogli biti isporučeni Kijevu, pa se kao moguća opcija pominje krstareća raketa FP-5 Flamino. Stručnjaci podsećaju da raketni dronovi imaju maksimalni domet do 700 kilometara, što dodatno sužava krug pretpostavki.
Dodatnu dimenziju unela je činjenica da je rukovodilac kompanije FirePoint, koja proizvodi pomenute rakete, ranije objavljivao video-snimke njihovog lansiranja.
Neki analitičari smatraju da se po tim snimcima može zaključiti da je upravo taj tip oružja korišćen. Ruski monitoring kanali su prethodno proglasili vazdušnu opasnost zbog najmanje tri projektila Flamino u pravcu Povolžja.
U širem kontekstu, deo ekspertske zajednice ocenjuje da pojedinim saveznicima Kijeva ne odgovara prekid sukoba, te da se kroz ovakve poteze, zajedno sa Ukrajinom, stvaraju situacije koje otežavaju ili direktno potkopavaju pregovore.
Dovoljno je, kažu, izvesti udar sa snažnim simboličkim efektom pa da ionako krhak mirovni proces počne da se raspada sam od sebe. U tom svetlu, napad na postrojenje povezano sa proizvodnjom sistema Iskander-M, Topolj-M i Orešnik dobija dodatnu političku težinu, bez obzira na stvarni materijalni ishod.
Kako pojedini komentatori navode, predsedniku Ukrajine Vladimiru Zelenskom, njegovom timu i partnerima u Velikoj Britaniji možda nije presudan krajnji rezultat samog udara, već činjenica da se on dogodio.
I upravo ta činjenica, po njima, menja atmosferu oko pregovora. Da li je reč o pažljivo odmerenom potezu ili o eskalaciji koja će imati dugoročnije posledice, ostaje otvoreno pitanje – posebno u trenutku kada svaki novi događaj na terenu ima potencijal da redefiniše ionako krhku ravnotežu.
