Odbijanje Švajcarske da odobri isporuku municije Ukrajini za nemačke Gepard tenkove, pokazuje koliko je težak prelazak sa sovjetskog na zapadno oružje.
Početkom novembra Švajcarska je ponovo rekla ne i odbila zahtev Berlina da Ukrajini isporuči 35-milimetarsku municiju za nemačke tenkove Gepard. Sličan odgovor, u kojem se ukazuje na neutralnost, stigao je i u junu.
Prema pisanju medija, ovoga puta Nemačka je htela da isporuči 12.400 komada municije za protivvazdušni tenk. Berlin je do sada Ukrajini isporučio 30 otpisanih tenkova Gepard, koji se koriste i protiv dronova. Još pre isporuke se znalo da za njih nema dovoljno municije.
Pratite izbor naših najboljih vesti na Telegramu.
To je pokazalo koliko je Ukrajini teško da pređe sa sovjetskog na NATO oružje. Prve zapadne isporuke oružja Kijev je primio nekoliko godina pre ruskog napada u febuaru, a nekoliko sedmica pre tog napada isporuke su ubrzane. Međutim, ukrajinska vlada je o velikom prelasku na drugu vrstu naoružanja govorila tek na proleće.
„Nalazimo se u jednoj novoj fazi, o kojoj se niko nije usudio ni da sanja“, napisao je u aprilu na Fejsbuku ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba. „Radi se o prelasku ukrajinske vojske na NATO oružje, na NATO standarde. To se već dešava.“
Sve više zapadnog oružja, logistika slaba tačka
Gde se tačno u devetom mesecu rata Kijev nalazi u procesu naoružavanja, nije poznato. Činjenica je da Ukrajina sve više oružja dobija od Zapada. Ali isporuke su ograničene.
Kada je reč o savremenoj teškoj tehnologiji, broj je jednocifren (npr. PVO sistemi IRIS-T iz Nemačke i NASAMS iz SAD, koji su isporučeni poslednjih nedelja). Haubica iz NATO zemalja i američkih višecevnih raketnih bacača HIMARS ima na desetine, dok starijih modela, kao što je američko borbeno vozilo M117 ima na stotine.
„Kritična tačka zapadnog naoružanja je sistem održavanja, popravke i snabdevanja“, kaže ukrajinski vojni stručnjak Sergej Hrabskij. „To je mnogo opsežnije od same upotrebe oružja.“ Čini se da je to jedan od razloga zašto se prebacivanje na oružje NATO odvija sporije nego što bi Kijev želeo. Strukture za snabdevanje zapadne tehnologije se ne postavljaju u samoj Ukrajini, već u susednim NATO zemljama.
Još jedan „problem sa zapadnom vojnom opremom je činjenica da postoji više vrsta istog naoružanja – američko, britansko, francusko, nemačko, švedsko“, kaže Hrabskij. Standard je isti, ali „postoje razlike u održavanju“.
To potvrđuje i austrijski pukovnik Markus Rajzner. „Ukrajinci su do sada na veoma razuman način upotrebljavali sisteme koji su isporučeni. Izazov je logistika. Imate čitavu kolekciju različitih sistema naoružanja“, kaže Rajzner. „Problem je pravu municiju dovesti do pravog oružja. Ukrajina je ogromna zemlja.“
Jedna stvar je zajednička za oružje sa Zapada – to su sistemi kratkog dometa od nekoliko desetina kilometara. Kijev želi oružje dugog dometa, ali i zapadne avione i borbene tenkove, ali ta želja je do sada ostala neispunjena.
Sovjetski tenkovi iz Poljske i Češke
Veliki deo naoružanja koje koristi ukrajinska vojska se bazira na sovjetskoj ratnoj tehnologiji, koja se snabdeva prvenstveno iz istočne i centralne Evrope, kažu vojni stručnjaci za DW. I zato što za to postoji logistika. U vazduhoplovstvu Ukrajina ima samo sovjetsku opremu, u artiljeriji je mešavina, kaže Serhij Hrabskij. Slična je situacija i sa tenkovima i oklopnim vozilima. Postoje izuzeci, ali većinom je reč o „sovjetskim uređajima“.
Najnoviji primer: početkom novembra SAD su najavile da će zajedno sa Holandijom iz Češke u Ukrajinu isporučiti 90 modernizovanih tenkova tipa T-72. Prethodno je Ukrajina dobila stotine sličnih tenkova iz drugih zemalja, uglavnom iz Poljske. Isporučena je i municija. Rat je intenzivan i oštećenja su velika, što potvrđuju i izveštaji sa fronta. „Malo je tehnike i jedva da ima municije za sovjetske kalibre“, napisao je početkom avgusta na Fejsbuku ukrajinski reditelj i vojnik Oleh Senzov koji je bio raspoređen u Bahmutu u istočnoj Ukrajini. „NATO sistemi su bolji, ali ih nema dovoljno“.
Prvi moderni PVO sistemi iz NATO zemalja
S obzirom da se sovjetske zalihe smanjuju, a zapadne još uvek ne mogu da ih zamene, da li to znači da će doći kritičan trenutak za Ukrajinu? I – kada bi to moglo da se desi? O tome se raspravlja na društvenim mrežama. Zvaničnih informacija nema, jer one su tajne.
„Problema je već bilo sa teškim protvvazdušnim raketama za Buk-M1 i S-300“, kaže Gustav Gresel, vojni stručnjak iz Evropskog saveta za spoljnopolitičke odnose (ECFR). „Kada su Rusi napali krstarećim projektilima ili nečim sličnim, Ukrajina je oborila samo dve ili tri od osam ili deset raketa. Samo zato što joj je ponestalo municije. Nakon isporuke sistema IRIS-T i NASAMS, može da ih obori znatno više. Nedavno su neke zemlje NATO odlučile da isporuče Ukrajini starije protivvazdušne sisteme kao što je američki HOUK (HAWK).
Još jedno drugo osetljivo pitanje je – da li Ukrajina ima dovoljno sovjetske municije? Sopstvene zalihe su smanjene još pre rata, nakon serije eksplozija i skladištima municije, koje su klasifikovane kao sabotaže. U istočnoj Evropi više „nema mnogo“ sovjetskog oružja, kaže Gresel.
Fabrike oružja u tim zemljama mogu da proizvedu municiju za topove, ali ne i topove. Za sovjetske protivvazdušne sisteme „Strela“ i „Osa“ sve je manje municije, koju je Kijev dobijao iz istočne Evrope.
Komentarišući želju Kijeva da se u potpunosti prebaci na zapadne sisteme, Gresel kaže da je to „dobar i opravdan zahtev“. Taj proces bi bio brži kada bi neke zemlje, među koje ubraja i Nemačku, brže donosile političke odluke.
Serhij Hrabskij smatra da trenutno „nije kritično“ ako u Ukrajini ponestane sovjetskog oružja.
Budite u toku, pratite nas na socijalnoj mreži Vkontakte
(dojče vele)
