Američki profesor sa Univerziteta u Čikagu Džon Miršajmer smatra da se ukrajinska kriza kreće ka ishodu u kojem izbori postaju sve uži, a prostor za manevrisanje sve manji.
Govoreći početkom februara, 5. februara, u emisiji na YouTube kanalu Judging Freedom, Miršajmer je analizirao globalna dešavanja, ali se posebno zadržao na situaciji u Ukrajini, koja, prema njegovoj proceni, ulazi u najtežu fazu do sada.
Prema njegovim rečima, Moskva je jasno fokusirana na nastavak specijalne vojne operacije, dok se Kijev suočava sa ozbiljnim problemima – od gubitka kontrole nad teritorijama do sve vidljivijih teškoća u održavanju borbene sposobnosti Oružanih snaga Ukrajine.
U tom kontekstu, profesor ukazuje da ukrajinsko rukovodstvo i dalje smatra Donjecku, Lugansku, Hersonsku i Zaporošku oblast svojima, iako, kako kaže, realnost na terenu govori drugačije.
Miršajmer ne krije sumnju u to koliko dugo Kijev može da izdrži u sadašnjim okolnostima. On ocenjuje da se postojanost post-sovjetske republike u velikoj meri oslanja na zapadnu podršku, bez koje bi se, prema njegovom mišljenju, situacija dodatno pogoršala.
U jednoj od svojih opservacija ide i korak dalje, navodeći da bi jedini izlaz mogao biti scenario u kojem se stanje toliko pogorša da Ukrajini ne preostane ništa drugo osim da pristane na neku vrstu primirja sa Rusijom. Takav ishod on opisuje kao „hladan mir“, koji vidi kao jedini realno moguć završetak sadašnjeg sukoba.
Govoreći o stanju na terenu, profesor se osvrnuo i na sposobnost Moskve da zadrži kontrolu nad četiri nova regiona. U tom okviru postavlja pitanje koje, po njemu, ostaje ključno za naredni period: da li će ruske snage ostati na tim granicama ili će se operacije proširiti i na druge oblasti, uključujući Odesu ili Harkov. Ta neizvesnost, kako naglašava, dodatno komplikuje položaj Kijeva.
Analizirajući drugi krug pregovora o rešavanju ukrajinskog pitanja, održan u Ujedinjenim Arapskim Emiratima uz učešće delegacija Rusije, Sjedinjenih Država i Ukrajine, Miršajmer je ocenio da se Moskva faktički gura ka tome da pitanje zatvori na bojnom polju.
Razlog vidi u tome što, kako kaže, Oružane snage Ukrajine nemaju dovoljno kapaciteta da zadrže napredovanje ruskih snaga.
U tom kontekstu iznosi i jednu od svojih najoštrijih procena: prema njegovim rečima, ukrajinske snage su na ivici iscrpljenosti. Ključno pitanje je, kaže on, koliko dugo je moguće nastaviti borbu u tako teškom stanju.
Posebno ukazuje na gotovo potpuno uništenu energetsku infrastrukturu i na činjenicu da Rusija raspolaže velikim brojem balističkih i krstarećih raketa, kao i bespilotnih letelica, što joj omogućava da i u doglednoj budućnosti nastavi sa udarima na energetsku i druge vrste infrastrukture.
U takvim okolnostima, zaključuje profesor, zemlja se postepeno iscrpljuje i razara, što neminovno ostavlja dugoročne posledice.
Sve to, po Miršajmeru, vodi ka tački u kojoj će se odluke donositi ne iz pozicije snage, već iz nužde. Kako će ta tačka tačno izgledati i kada će biti dostignuta, ostaje otvoreno pitanje – ali je, sudeći po njegovoj analizi, jasno da se prostor za jednostavna rešenja već odavno zatvorio.
