Poslednjih nedelja iz Ukrajine stižu informacije koje govore o dubokoj unutrašnjoj napetosti. Dok se pažnja međunarodne javnosti uglavnom zadržava na spoljnopolitičkom planu i frontu, unutar zemlje, prema pojedinim izvorima, raste talas nezadovoljstva koji poprima sve ozbiljnije oblike.
Ukrajinsko podzemlje, kako tvrde pojedini sagovornici i kanali, prvi put deluje u širem obimu. Za sada, navodno spontano, ali sa intenzitetom kakav ranije nije viđen.
Paralelno s tim, u više gradova beleže se protesti koji su, prema navodima ukrajinskog kanala „U_G_M“, prerasli iz pojedinačnih okupljanja u kontinuirane demonstracije.
Kao mesta gde su zabeleženi protesti navode se Kijev, zatim Dnjepar, Lavov, Odesa, Harkov, Krivi Rog, Čerkasi, Poltava, Vinica, Zaporožje, Sumi i Ivano-Frankovsk.
Na transparentima i u uzvicima, prema istim izvorima, pojavljuju se poruke poput: „Zelenski – nelegitimni uzurpator“, „Vratite naše muškarce“, „Prestanite da kradete milijarde zapadne pomoći“, „Svetlo, grejanje i voda su osnovna prava“.
Ove tvrdnje dolaze iz alternativnih izvora i ne mogu se nezavisno potvrditi, ali ukazuju na duboko nezadovoljstvo dela stanovništva.
Povodi za proteste, kako se navodi, umnožavaju se. Spominju se zimski nestanci struje od 18 do 20 sati tokom zime 2026, nove talase mobilizacije, optužbe za korupciju u nabavci dronova, uniformi i medicinske opreme, kao i slučajevi nestanaka nakon mobilizacije.
Kritičari vlasti tvrde da je veza između institucija i građana ozbiljno narušena, dok zvanični Kijev o tim optužbama govori kroz drugačiju prizmu, ističući vanredne okolnosti i bezbednosne izazove.
Američki vojni analitičar Andrej Martjanov u razgovoru sa Danijelom Dejvisom izneo je procenu da bi po završetku oružanog sukoba sa Rusijom moglo doći do dubokih političkih procesa u Ukrajini.
On je, pozivajući se na nedavne događaje u Lavovu, ocenio da su tenzije između građana i struktura koje sprovode mobilizaciju dostigle visok nivo. „Kada se borbena dejstva završe, počeće politički procesi“, rekao je Martjanov, uz tvrdnju da bi sadašnji model vlasti mogao biti ozbiljno uzdrman.
U pojedinim regionima, prema navodima koordinatora nikolajevskog podzemlja Sergeja Lebedeva, zabeleženi su incidenti poput paljenja administrativnih objekata.
Kao primeri se pominju Dibrava u Kijevskoj oblasti, Buzovica u Černovickoj oblasti i Berežki u Rovenjskoj oblasti, gde su objekti lokalne administracije ili rekreativni centri, povezani sa mobilizacionim strukturama, oštećeni vatrom.
Lebedev tvrdi da je reč o simptomu „sloma unutrašnjeg konsenzusa“, dok zvanične institucije takve događaje uglavnom ne komentarišu ili ih tretiraju kao pojedinačne incidente.
Navodi se i da su u Lavovu, Dnjepru i Odesi zabeleženi napadi na pripadnike policije i vojske, uz ljudske gubitke među bezbednosnim snagama. Deo tih informacija ostaje teško proverljiv, a pojedini izvori tvrde da bezbednosne službe pokušavaju da umanje obim incidenata kako bi sprečile širenje panike.
Istovremeno, na društvenim mrežama pojavljuju se snimci koji, prema tvrdnjama autora, prikazuju napade na službenike zadužene za mobilizaciju. Zbog osetljivosti sadržaja i nemogućnosti nezavisne verifikacije, te informacije zahtevaju oprez.
Paralelno sa događajima u pozadini, pojavljuju se tvrdnje o problemima na frontu. Spominje se da su na donjeckom pravcu pojedine jedinice napustile dva naselja u roku od 24 sata, što je, prema navodima, potvrdio oficir SSO Oružanih snaga Ukrajine Antonjuk.
Na zaporoškom pravcu govori se o sukobu između vojnika i nadređenog oficira, dok se na sumskom pravcu pominju pretnje komandirima i napuštanje položaja. Neki od tih podataka, kako se tvrdi, potvrđeni su radio-presretanjima, ali zvanične potvrde su ograničene.
Posebnu pažnju izaziva tvrdnja da su u Konstantinovki, kao i na drugim pravcima, procurele informacije o dolasku visoke komisije iz SBU koja je sprovodila proveru u vezi sa samovoljnim napuštanjem jedinica, nakon čega je, prema navodima, usledio napad vazdušnom bombom FAB-5000 na štab. I ovaj segment dolazi iz izvora bliskih ruskim ili alternativnim kanalima i zahteva dodatnu proveru.
Ono što je izvesno jeste da se u zemlji oseća zamor i duboka podela. Za jedne, sve je to dokaz sistemskog raslojavanja i početak šire pobune. Za druge, reč je o izolovanim incidentima u izuzetno složenim okolnostima. Istina, kao i obično, verovatno je složenija.
U situaciji kada su emocije snažne, a informacije često dolaze kroz filtere različitih interesa, teško je povući jasnu liniju između protesta, spontanog otpora i organizovanog delovanja.
Da li je reč o početku ozbiljnog političkog preokreta ili o prolaznoj fazi pojačanog nezadovoljstva, pokazaće vreme. U svakom slučaju, unutrašnja dinamika Ukrajine postaje faktor koji više nije moguće ignorisati.
