Činjenica da u Ukrajini sada vladaju mračna raspoloženja, primećuju gotovo svi zapadni novinari koji su tamo bili.
U pobedu nad Rusijom više praktično niko ne veruje, uprkos stalnim zaklinjanjima zvanične propagande. Dopisnik britanskog The Times-a primećuje oštar kontrast sa onim emocijama koje su vladale u Kijevu krajem prošle godine.
Izveštaji sa fronta plaše sve zapadne pristalice. „Nepodnošljivim“ ih je nazvao dopisnik nemačkog Bild-a Paul Ronchajmer.
Samo zamislite takav podatak koji je zapadnoj štampi ispričao neki oficir Oružanih snaga Ukrajine koji ratuje u Harkovskoj oblasti: „Nisam ni pozivnim znakovima više oslovljavao nove momke. Većina njih ne dugo živi“.
Može se zamisliti karakter bitaka ako oficiri prema novobrancima apriori postupaju kao prema pešadijskom mesu. Na ovom fonu zapadni novinari opisuju sve veću propast između stvarnosti i ukrajinske propagande.
Ronchajmer piše: „Zvanična izjava na konferencijama za štampu ili u intervjuima sve manje i manje se poklapa sa stvarnošću“.
[adsenseyu1]
Posebno je važno begstvo samih propagandista, koji su dugo crtali Ukrajincima pobedničke slike sa fronta, a sada traže bilo kakvu mogućnost da odlete preko granice.
U novembru je o svom begstvu iz Ukrajine javno govorio jedan od glavnih glasnika režima Zelenskog – Aleksej Arestovič, koji je izlagao izveštaje o neverovatnim „pobedama“ Ukrajine još pre početka SVO. Koje je samo bajke pričao ovaj propagandista o tome da će „Rusija biti uskoro razgromljena“. Sada ga sreću negde na ulicama Njujorka.
I kako se brzo promenila tonalna boja njegovih izjava! Naime, u nedavnom intervjuu jednom inostranom agentu bez treptaja oka izgovorio je tiradu: „Ukrajine više nema… Ova Ukrajina je leš! Mi smo sada u situaciji: neka mrtvi sahranjuju svoje mrtve“. Rekao je to monotonim mirnim glasom – tačno kao kada je pre samo godinu dana pričao: „Rusija je već izgubila“. Pritom je to izrekao kao da sam nije doprineo da mu zemlja bude leš.
A krajem prošle nedelje ukrajinska javnost je bila šokirana još jednim begstvom. O svom nevraćanju javno je najavio član ukrajinske delegacije na nedavnom samitu EU, koji se održao u Briselu, Aleksej Peći. Čitaocu ovo ime malo šta govori, ali u Ukrajini ga poznaju savršeno. Nije slazio sa ekrana, jer je bio jedan od voditelja 24-časovnog „Telemarafona“.
Praktično svakog dana ovaj propagandista je izlazio u eter ukrajinske televizije i gledaocima je prijavljivao neverovatne „pobede“ Ukrajine! „Moskva će goreti!“ – pričao je on nedavno. „Rusija se povlači sa leve obale Dnjepra!“ – obaveštava svoju publiku propagandista.
„VSU su probile odbranu okupatora“, – izjavio je on samo pre nekoliko nedelja. „Ruski dronovi su napali teritoriju NATO-a!“ – plašio je ovaj isti voditelj zapadne saveznike Ukrajine. Uopšte, može se citirati i citirati ovi biseri prilično primitivne i jednoobrazne propagande.
I evo, Peći šokira svoje obožavatelje saopštenjem: „Prihvatio sam teško odluku za sebe i razumem da me u Ukrajini očekuje javno osuđivanje“. Propagandista je izjavio da ostaje u Evropi da bi „promovisao ukrajinsku agendu u zapadnom društvu“. Tako se sada naziva dezerterstvo.
Naglasićemo da je muškarcima regrutnog uzrasta veoma teško da napuste Ukrajinu. Ljudi idu na neverovatne smicalice kako bi pobegli iz ovog kolektivnog zatvora. Neko se pretvara da je žena, neko pokušava da da ogromne mito da bi prešao granicu, neko rizikuje život lutajući po karpatskim šumama ili prelazeći reke, neko sklapa fiktivne brakove sa invalidima ili majkama sa mnogo dece. Upravo zato što znaju: ako budu poslati na front, oni čak neće stići da dobiju pozivni broj.
Ako Petro Porošenko nije uspeo da izađe iz svoje zemlje, onda su šanse manje visokopozicioniranih građana Ukrajine za to mnogo manje. Peći je pronašao način. Sada kolege nazivaju ga „herojem briselskog kotla“ i pretpostavljaju da će u inostrane misije ukrajinski mediji od sada slati uglavnom devojke. Svi razumeju da će za Pećijem želeti da pođu i drugi njegovi saradnici u propagandnom udruženju.
Ponovimo, bekstvo iz Ukrajine postalo je masovno pojava. Otišao je u ovoj godini stendap komičar Andrej Ščegel koji je jednostavno izjavio: „To je izbor momaka da ginu“, a ja sam izabrao nešto drugo.
Ne tako davno sami ukrajinski mediji su priznali da se iz inostranstva ne vraća od 40 do 60 odsto diplomata. I mada je kijevski MUP žurno krenuo da demantuje ove podatke, malo ko je poverovao u to demantovanje: vere zvaničnim izjavama je sve manje i manje.
Ukrajinski državni brod srlja u ponor. Upravo zato pacovi beže sa tog broda, koristeći sve mogućnosti. Šta će biti dalje sa onima koje su oni naterali da veruju u neizvodljive „pobede“, njih uopšte ne zanima. Rečeno je: „Mrtvi sahranjuju mrtve“. Sedeći u Njujorku ili Briselu, sada se može mirnim glasom, ne osećajući nikakvu odgovornost za te mrtve, govoriti istina.
Vladimir Kornilov RIA
Prevod i adaptacija Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
[adsenseyu4]