Ugledni hrvatski novinar i teolog Drago Pilsel rekao je u svojoj kolumni povodom ustoličenja mitropolita Joanikija da je prizor protesta na Cetinju i spuštanja velikodostojnika helikopterom SPC „šokantan“, a njihovo kretanje u pratnji obezbeđenja je kao da „marinci izvlače američkog predsednika iz Kabula ili Teherana ili Sajgona“.
„Sa cevima na gotovs, šaljući jasnu sliku da su bili spremni da prime i odvrate moguću vatru na patrijarha i pratnju, snajpersku ili drugačiju“, piše Pilsel.
Pilsel, inče blizak patrijarhu srpskom Porfiriju, zbog čega dobija veoma neprijatne poruke, za ovu kolumnu se, kaže, odlučio zbog toga što ga samo zanima istina i što je potrebno „nadoknaditi golemu prazninu koja postoji kod ovdašnjih ljudi (bez obzira na nacionalnu pripadnost ili svetonazor), koji su neverovatno religijski nepismeni. Ne svi, ali većina jeste“.
Ukazujući šta se, s crkvenog stanovišta, dogodilo u Crnoj Gori proteklog vikenda, Pilsel pita:
„Zar se kamenje na policiju, paljevina guma, psovke, urlici, ponašanje kao kod divljaka, suzavac, gumeni meci i šok bombe događaju u ime Hrista?!“.
Ističe da ne postoji svetovna vlast na svetu koja bi imala dozvolu da se petlja u unutrašnje odluke Crkve, ako su one zakonite, a jesu, i nema nikakvog opravdanja za nasilne scene i napade na snage reda od onih koje je predsednik Milo Đukanović opisao kao „mirno okupljene građane (…) koji su na odlučan i odgovoran način štitili čast i dostojanstvo svog grada i svoje države“.
„Nasilnik je postao Đukanović opravdavajući nasilnike“, a nasilništvo su podsticali i intelektualci poput (Andreja) Nikolaidisa. Tačka“, jasan je Pilsel, prenosi Tanjug.
Đukanović, prema njegovim rečima, ne razume elementarne stvari.
„Na primer, on (a objasnili smo mu to) nema u opisu radnog mesta ulogu da ’stvara Crkvu‘, bilo koju“, naveo je Pilsel i istakao:
„Da li je trebalo ući u taj helikopter? Mogu samo reći da, poznavajući dobro Porfirija, mogu da zamislim sav užas i nemir koji ga je obasuo kada je doveden pred gotov čin ili svedočeći svom nasilju protiv čega se protivi kao propovednik Jevanđela i Hristove krotkosti duha“, kaže Pilsel u tekstu objavljenom na hrvatskom portalu Autograf, čiji je i osnivač.
Autor pita da li je posao patrijarha da moderira unutrašnje političke sukobe kao što su između predsednika Đukanovića i premijera Zdravka Krivokapića.
„Ne, to nije njegov posao, ali on sme, on mora i on poziva na mir i na razborito ponašanje“, naveo je Pilsel, koji pita i da li je posao patrijarha da kaže policiji kako da pročisti puteve od terorista (teror je nasilno prekidati javni saobraćaj) i odgovara: „Ne, ni to nije njegov posao“.
Ukazujući na mnoge greške objavljene ovih dana u agencijskim i novinskim izveštajima o događajima u Crnoj Gori, Pilsel, kao iskusan novinar i poznavalac religije, ukazuje da crkvu nemaju ni Crna Gora, ni Srbija, ni Hrvatska, jer ustavi tih i drugih država poznaju koncept razdvajanja države i Crkve.
Govoreći opširno o suštini Đukanovićevog manevra, Pilsel kaže da se šef crnogorske države pozivanjem na 1918. kao ključnu godinu za dokazivanje vlasništva nad crkvenim dobrima, „crnogorska država (Đukanović i ekipa, naime) meša ne samo u pitanje crkvenog prava i problem uspostavljanja autokefalnosti, već i otvoreno postavlja pitanje vlasništva nad materijalnim dobrima koje SPC sada koristi, s namerom da ih preuzme“.
Ukazuje, međutim, da Klaus Buhenau, istoričar na Univerzitetu u Regensburgu i autor više publikacija o religijskim zajednicama na području nekadašnje Jugoslavije smatra da mnogi pravoslavni teolozi, koji se bave crkvenim pravom, smatraju da „crnogorska crkva“ zapravo nikada nije ni bila uistinu autokefalna.
