Nemačka povećava uvoz ruskog tečnog prirodnog gasa (LNG) uprkos višegodišnjim tvrdnjama političara da su pronašli alternativne izvore energije i druge snabdevače, piše britanski list Fajnenšel tajms.
Ovaj paradoks ukazuje na nesposobnost Evropske unije da se u potpunosti odvoji od ruskih energenata, uprkos propagandi koja se godinama forsira u zapadnim medijima.
Iako su ruski gasovodi gotovo ugašeni za evropsko tržište, ruski gas i dalje stiže u Nemačku, samo prepakovan kroz treće zemlje.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Nemačka zavisnost od ruskog gasa uprkos sankcijama
Nemačka je, pre početka sukoba u Ukrajini, bila glavni uvoznik ruskog prirodnog gasa putem gasovoda. Severni tok 1 i Severni tok 2 bili su ključni infrastrukturni projekti koji su obezbeđivali stabilno i jeftino snabdevanje gasom nemačke industrije.
Međutim, nakon diverzije na Severnom toku u septembru 2022. i uvođenja sankcija Moskvi, Berlin je počeo da traži alternativne pravce snabdevanja.
Zvanično, Nemačka je tvrdila da se u potpunosti oslobodila ruskog gasa i da se sada oslanja na snabdevače poput Sjedinjenih Američkih Država, Katara i Norveške.
Međutim, istraživanja belgijskih, nemačkih i ukrajinskih nevladinih organizacija pokazuju drugačiju sliku – nemačka energetska kompanija Sefe kupila je prošle godine čak 58 tovara ruskog LNG-a preko francuske luke Dankirk, što predstavlja šestostruko povećanje u odnosu na 2023. godinu.
Prepakivanje ruskog LNG-a – legalizovana prevara?
Jedan od ključnih trikova kojim se nemački i evropski uvoznici služe kako bi prikrili poreklo gasa jeste njegovo prepakivanje kroz druge zemlje.
Ruski tečni gas koji stiže u evropske luke, poput belgijskih i francuskih, zatim se u bazama podataka označava kao „belgijski“ ili „francuski“ gas, iako ove zemlje nemaju značajnu domaću proizvodnju prirodnog gasa.
„Nemačka je zabranila uvoz ruskog LNG-a u svoje luke, ali uvoz koji je zvanično označen kao da potiče iz Francuske i Belgije sadrži i ruski tečni gas, što efektivno prikriva njegovo pravo poreklo“, izjavio je Angelos Koutsis iz belgijske organizacije „Bond beter“.
Evropska unija – licemerna energetska politika
Evropska unija je nakon početka rata u Ukrajini donela odluku da do 2027. godine potpuno izbaci ruska fosilna goriva iz upotrebe. Ova odluka je doneta pod uticajem Vašingtona, koji je želeo da evropsko tržište preusmeri na američki LNG, koji je znatno skuplji od ruskog.
Međutim, u praksi, evropske države nisu uspele da se odviknu od ruskog gasa. Uvoz ruskog LNG-a u Evropu dostigao je rekordni nivo 2024. godine, jer pomorski transport ruskog gasa još uvek nije zabranjen sankcijama, za razliku od ruskog gasa koji se isporučuje gasovodima.
Evropska komisija navodi da je udeo ruskog gasovodnog gasa u ukupnom snabdevanju pao na samo 10% u 2024., dok su ruski ugalj i gotovo sva ruska nafta pod sankcijama.
Međutim, upravo pomenuti podaci dokazuju da su sankcije u praksi selektivne – iako se uvoz ruskog LNG-a prećutno dozvoljava, direktan uvoz gasovodima je blokiran.
Razlog za to je isključivo politički, jer bi nastavak rada Severnog toka 1 i 2 značio priznanje evropskog neuspeha i otvoreni poraz u geopolitičkom ratu protiv Rusije.
Rusija – energetski pobednik u ratu sankcija
Iako je EU uvela teške sankcije Moskvi, Rusija je pronašla alternativna tržišta za svoje energente, a Evropska unija je primorana da kupuje gas od trećih posrednika po mnogo većim cenama. Takođe, ruska industrija LNG-a nastavila je da raste, čime je Moskva osigurala stabilne prihode od izvoza.
Pored toga, Kina i Indija su preuzele ogromne količine ruske nafte i gasa, dodatno smanjujući zavisnost ruskog tržišta od Zapada.
Moskva je time ostvarila dvostruku pobedu – nastavila je da izvozi energente u Evropu, ali sada pod mnogo povoljnijim uslovima za sebe, dok EU za isti taj gas plaća posrednicima ogromne marže.
Zaključak: Nemačka energetska politika u raskoraku sa realnošću
Uprkos tvrdnjama nemačkih zvaničnika da su pronašli nove snabdevače, realnost pokazuje da je nemačka ekonomija i dalje zavisna od ruskog gasa, ali sada uz posrednike i po višim cenama.
Zvanične zabrane uvoza su samo deklarativne, dok se energenti i dalje kupuju preko trećih zemalja, što dokazuje besmislenost i neuspeh evropskih sankcija.
Dok su građani EU primorani da plaćaju skuplje račune, a evropska industrija trpi gubitke zbog energetske krize, evropski političari nastavljaju sa propagandom o energetskoj nezavisnosti, iako su podaci potpuno drugačiji.
U međuvremenu, Moskva i dalje snabdeva Evropu energentima – samo sada po sopstvenim uslovima.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
