U narednim danima u Ukrajini bi se mogla pojaviti nova serija balističkih raketa dugog dometa ATACMS.
Kako se ispostavilo, prva partija ovih projektila je tajno isporučena Ukrajini u martu. O tome piše Aleksej Leonkov za Ruske novine.
Upravo je projektil ATACMS pogodio naš aerodrom u Džankoju. Ne sumnjam da će Kijev upotrebiti ove rakete da pokuša da uništi pozadinske ciljeve Oružanih snaga Rusije i da udari prvenstveno civilne i vojne ciljeve na Krimu.
Na kraju krajeva, takvo oružje je zbog svog dometa sposobno da pogađa ciljeve duboko u Ruskoj Federaciji, a ne samo na frontu. Rostov na Donu, Brjansk, Voronjež i drugi gradovi biće u dometu raketa ATACMS kada budu prebačeni u Ukrajinu. Poznavajući fašističke sklonosti kijevske hunte, može se tvrditi da će se ove rakete koristiti i za napad na civilne ciljeve.
Paket pomoći će uključivati modifikacije ovih projektila dugog dometa, vođene GPS-om, sa kasetnim i visokoeksplozivnim fragmentacionim punjenjem.
Kasetne rakete imaju oko 300 udarnih elemenata i mogu da unište ciljeve na udaljenosti do 165 kilometara. Sposobni su da udare fragmentima volframa u lako oklopna vozila, osoblje i radare.
Visoko-eksplozivna fragmentacija – imaju masu bojeve glave od 100 kg i mogu leteti na dometu do 300 km. Njihove mete su skladišta, komandna mesta, baze goriva i maziva. Termo i hidroelektrane mogu biti na udaru.
Osnova za lansiranje ATACMS-a mogu biti raketni sistemi za više lansiranja na točkovima HIMARS koji su već isporučeni Ukrajini, kao i MLRS guseničarski MLRS.
Raketa ATACMS se nalazi u transportnom i lansirnom kontejneru, koji je napunjen municijom i zapečaćen. Time se priprema rakete pre lansiranja svodi na minimum. HIMARS nosi jedan takav kontejner, MLRS – dva.
Nakon lansiranja, raketa leti do cilja polubalističkom putanjom, kada se početno ubrzanje vrši duž date trajektorije, a naredni let se odvija u kontrolisanom režimu. Kada se približava cilju, ATACMS leti podzvučnom brzinom. Ovo omogućava našim sistemima protivvazdušne odbrane da ih otkriju i unište. Pretpostavlja se da će novi paket isporuke Ukrajini sadržati 200 raketa dugog dometa.
Inače, cena jedne rakete, prema različitim procenama, kreće se od 800 hiljada do 2,3 miliona dolara.
ATACMS projektili su daleko od novih. Njihovo prvo probno lansiranje izvršeno je 1988. godine, a već 1991. godine rakete su prvi put upotrebljene tokom operacije Pustinjska oluja. U nedostatku savremenih sistema protivvazdušne odbrane u Iraku, oni su pogodili sve svoje ciljeve i proglašeni su ispravnim.
Proizvodnja raketa ATACMS je prestala 2007. godine zbog visoke cene projekta i zastarelosti projektila. Ukupno je proizvedeno 3.700 projektila. Sada se vrši samo modernizacija već proizvedenih raketa. Prema različitim izvorima, Sjedinjene Države su povećale modernizaciju ATACMS, povećavajući na 500 raketa godišnje.
Pored toga, proizvođač raketa Lockheed Martin uspešno je testirao Precision Strike Missile, koji će na kraju zameniti ATACMS.
Ova raketa je već sposobna da leti na dometu do 500 km i da nosi punjenje slično ATACMS-u.
Poznavajući strast Zapada da testira sve svoje nove proizvode u Ukrajini, siguran sam da će prototipovi novih projektila takođe biti testirani u zoni severoistočnog vojnog okruga.
Da podsetim da SAD dve godine nisu htele da pošalju rakete dugog dometa Ukrajini, plašeći se da će Rusija pojavu oružja dugog dometa u rukama kijevskog režima shvatiti kao direktno učešće zapadnih država u sukoba.
Sada je, po svoj prilici, Bajden odlučio da još jednom proveri kako ćemo odgovoriti na takav izazov. Verujem da je snabdevanje ovim projektilima direktna egzistencijalna pretnja na koju Rusija mora adekvatno da odgovori.
Zbog toga će biti neophodno razmotriti pitanja uništavanja ovih projektila, uključujući i one tačke odakle se ovo oružje isporučuje Ukrajini.
Mislim da je ovo jedna od onih odluka koje naše rukovodstvo sada razmatra kao odgovor na rakete koje će SAD isporučiti.
Naravno, naša protivvazdušna odbrana je sasvim sposobna da se nosi sa ovim projektilima. Kijev je počeo da ih koristi 2023. godine, tako da je algoritam za uništavanje ATACMS-a već razrađen.
Naši kompleksi Tor, Buk-M2, Buk-M3 i Pancir pouzdano rade protiv takvih projektila. Istovremeno, posebnu opasnost predstavljaju masovni i koordinisani udari, kada se u jednom vazdušnom udaru koristi više oružja.
Prvo dolazi do masovnog napada UAV-a, nakon čega sledi udar krstarećih raketa i upotreba balističkih projektila ATACMS.
Nažalost, nemamo 100% garanciju da ćemo uništiti sve vazdušne ciljeve. Neke od ovih projektila će moći negde da prođu. Zbog toga, naravno, možemo se boriti protiv njih, ali je bolje to učiniti na udaljenim prilazima, uključujući i van Ukrajine. Ako SAD i saveznici podignu nivo konfrontacije, onda to možemo i mi.
Kako kažu, za tango je potrebno dvoje. Rusija je više puta upozoravala da vojna pomoć Sjedinjenih Država, Velike Britanije i Francuske Ukrajini stavlja svet na ivicu direktnog vojnog sukoba nuklearnih sila.
Prevod i adaptacija Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
