Evo Morales je izjavio da je kao predsednik sprečio brojne pokušaje državnih udara, ali da ga je Amerika na kraju ipak svrgla uz pomoć opozicije, čijeg je lidera uporedio s kolumbijskim narko-bosom Pablom Eskobarom.
U intervjuu koji je dao osnivaču sajta „Intersept” Glenu Grinvaldu, Morales je kazao da ga je Amerika uklonila jer nije mogla da podnese da „bolivijski Indijanci” kontrolišu proizvodnju litijuma i da metal bez kojeg je nemoguće zamisliti industriju 21. veka prodaju Kinezima.
Morales je proglasio pobedu na oktobarskim izborima uprkos optužbama opozicije za krađu glasova, što je pokrenulo antivladine demonstracije.
Razgovor za „Intersept” vođen je u Meksiku, gde je Morales dobio azil pošto je bio prinuđen da podnese ostavku. Do trenutka kad je intervju objavljen (preksinoć), bivši bolivijski predsednik već se nalazio u Argentini, koja mu je odobrila izbeglički status.
Morales je ocenio da se demokratičnost novih vlasti ogleda u činjenici da je na njegovo mesto privremeno došla senatorka Đeanine Anjez, čija je stranka na poslednjim parlamentarnim izborima osvojila četiri odsto glasova.
Komentarisao je i Luisa Fernanda Kamača, opozicionog lidera i kandidata na predstojećim predsedničkim izborima, primetivši da je reč o belom bogatašu iz Santa Kruza, najimućnije regije zemlje, koja je htela da se odvoji od Moralesove Bolivije.
„Njegov idol je Pablo Eskobar. Rekao je da bi u maniru Pabla Eskobara popisao izdajice Santa Kruza”, kazao je Morales, optužujući lidera antivladinih demonstracija i za povezanost s ultradesničarskom milicijom.
Objasnio je da njegovi podržavaoci nisu dozvolili da ga policija uhapsi na aerodromu i da se, zahvaljujući njima, ukrcao u avion meksičkog predsednika. Dodao je da su nove vlasti pretile njegovoj deci, koja su takođe otišla u Argentinu, i da su trojica donedavnih ministra izbegla hapšenje sklonivši se u meksičku ambasadu.
Istakao je da nije bilo izborne prevare i da su to potvrdili Univerzitet u Mičigenu, jedan vašingtonski institut i 98 stranih stručnjaka, uključujući američke i kanadske. Na pitanje zašto se kandidovao za četvrti mandat kad bolivijski ustav to ne dozvoljava, odgovorio je da su glasači to očekivali od njega.
Naveo je da je tokom šest od 13 godina njegove vladavine Bolivija imala najveći ekonomski rast u Latinskoj Americi i da je pokazala da se „može živeti bez Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke, koji samo zahtevaju privatizaciju”.
Smatra i da je bio daleko uspešniji od američke Agencije za suzbijanje narkotika, čiji su agenti delovali u Boliviji do njegovog dolaska na vlast.
Tada je pod zasadima koke bilo 30.000 hektara, danas 20.000, podsetio je Morales. Objasnio je da je svojevremeno proterao američkog ambasadora upravo zato što se mešao u bolivijsku politiku i da je američka ambasada i na poslednjim izborima probala da potkupi ljude da glasaju za opoziciju.
Kazao je i da za vreme njegovog mandata nije nastradao nijedan antivladin demonstrant, dok je posle njegovog odlaska na protestima ubijeno više od 30 njegovih podržavalaca.
(Politika.rs)
