Odmah na početku epidemije koja je vrlo brzo pod vrlo sumnjivim okolnostima proglašena za pandemiju, kada je masovna histerija planski širena, mnogobrojni iskusni i čuveni naučnici i lekari, upozoravali su da su preduzete mere nenormalno rigorozne, da korona postoji od 1965. godine, da je to grip kao i svaki drugi te da za njega rigorozni karantini nisu potrebni, sada se ispostavilo da su sva ta upozorenja bila ispravna.
Rezime glasi: Ako je otkriveno 2000 inficiranih to znači da je u toj zemlji tu vrstu gripa korona preležalo između 100.000 – 160.000 a da to niko nije identifikovao.
To dalje znači da je ova histerija nepotrebna i režirana iz raznih pobuda.
[adsenseyu1]
Svakog dana saznajemo više o virusu korona i kako neke studije sugerišu da „lajanje“ virusa može biti opasnije od njegovog „ujeda“, sad kad je inicijalna panika gotova, možda je vreme da se preispitaju odluke o karantinu, piše za RT Piter Endrus, irski novinar i pisac nastanjen u Londonu, koji je stekao diplomu iz genetike na Univerzitetu u Glazgovu.
Poslednja studija Univerziteta Stanford pokazala je da je stopa zaraze kovidom-19 verovatno od 50 do 85 puta veća od ranije zvanično objavljenih podataka. Istraživači su pronašli antitela kod 3.300 ljudi u oblasti Santa Klara.
Antitela se razvijaju u krvi nekoga ko je ranije bio zaražen virusom korona a posle se „očistio“, što je bilo mnogo više nego što su zvanični podaci o tada zaraženim u Santa Klari pokazivali.
[adsenseyu4]
Ako su podaci, koje bi tek trebalo analizirati, tačni, onda će se debelo smanjiti stopa smrtnosti od kovida19 i pašće ispod 0,14 odsto, što je na istom ili možda čak nižem nivou od sezonskog gripa. Eto dobre vesti.
Studije većeg obima su u toku ali ovakva istraživanja ne bi trebalo da spreče rasprave o virusu korona. Trebalo bi sa rezultatima upoznati najviše zvaničnike javnog zdravlja i epidemiologe koji savetuju vlade o najboljim sredstvima odbrane. Možda nam je potrebna korekcija kursa.
Dr Džon Li, penzionisani britanski konsultant iz patologije, upozorio je da ne znamo mnogo toga o virusu korona.
[adsenseyu1]
„Mnogo toga što se predstavlja kao činjenica u stvari je hipoteza, nagađanje ili pretpostavka koji proizilaze iz modela o tome kako bi se virus mogao ponašati“, rekao je on u poslednjem TV nastupu.
A pošto se ovi modeli zasnivaju na pogrešnim protokolima testiranja i izuzetno promenjivoj obradi podataka iz različitih zemalja, političari ne bi trebalo da se ponašaju kao da su na strani nauke dok pridikuju svojim građanima.
„Kad se činjenice promene i ja promenim svoje mišljenje“, rekao je veliki ekonomista Džon Majnard Kejnz. I to su reči za koje bi trebalo živeti.
[adsenseyu4]
Političari zato ne bi trebalo da se vezuju za jedan vid akcije iz straha da bi ih odstupanje od toga osramotilo. Ulozi su preveliki da bi sad politički kapital stavio ispred nacionalnog interesa.
Ušli smo u drugu fazu virusne krize. Prva faza bila je borba protiv nevidljivog neprijatelja čiji je potencijal za štetu izgledao kao neograničen.
Phone
Vlade širom sveta smatrale su da nemaju izbora nego da „pritisnu crveno dugme“ i poput niza domina koje padaju, uvodile su karantine još sredinom marta.
Međutim, sad se situacija stabilizovala u većem delu sveta, čak i u jako pogođenim državama poput Italije, Španije, Kine i Australije.
U ovom smirivanju posle oluje, političari i stručnjaci za javno zdravlje koji savetuju vlade trebalo bi da iskoriste priliku i preispitaju mere i donesu odluke o novom delovanju u budućnosti, zaključio je Piter Endrus.
(Sputnik, Webtribune.rs)
