Epilog sastanka predsednika Srbije Aleksandra Vučića i američkog državnog sekretara Majka Pompea u Njujorku je da Srbija ima podršku SAD u nastavku dijaloga Beograda i Prištine, ali i da Vašington želi postizanje sveobuhvatnog sporazuma o normalizaciji odnosa, koji vodi — uzajamnom priznanju. Šta nam je Amerika u stvari poručila?
Da li je Amerika skovala plan koji ipak prejudicira konačan ishod, i šta se krije iza termina „uzajamno priznanje“?
Zoran Milivojević, diplomata u penziji, kaže da iz ovog susreta proizilaze dve stvari, kao i da je ovaj susret trebalo definiše i da iskristališe pozicije.
[adsenseyu1]
Uvaženi srpski argumenti
„Iz ovoga susreta proizilazi da administracija na čelu sa Trampom ima interesa da se u kosovski proces uključi i da možda dobije neko rešenje za njenog mandata. Novina je, što nama ide u prilog, to da je Amerika uopšte spremna da razgovara o statusu Kosova, bez obzira na to što SAD na kraju očekuju neko priznanje. Vašington je pokazao da je ipak spreman da uvaži i neke činjenice, od toga da su sada globalne okolnosti promenjene, do toga da ta takozvana država Kosovo ne funkcioniše, da je položaj Srbije promenjen, ali i da srpski argumenti i politika daju određeni rezultat“, smatra Milivojević.
Interesantno je, po njegovom mišljenju, to što Srbija ima podršku u kritici ponašanja prištinskih vlasti, i to ne samo oko taksi, već generalno.
S druge strane, Milivojević ne misli da je time što Amerika pominje priznanje Kosova prejudiciran ishod pregovora.
[adsenseyu1]
Priznanje, ali kakvo
„Iz saopštenja Stejt departmenta jasno je da Amerika ne menja stav oko priznanja nezavisnosti Kosova i da računa na neko konačno rešenje to podrazumeva. Ne bih rekao da je to prejudiciranje, već potvrda njihove pozicije. Oni Srbiju vide kao deo EU, i njihov je pragmatizam da se ovo završi kako bi se izbegao tvrdi stav Srbije i mogućnost da se to ne realizuje“, objašnjava Milivojević.
Ostalo je otvoreno, dodaje on, da se vidi u kojoj meri Trampova ekipa podržava dijalog i u kojoj je meri spremna da ga na određeni način, modifikuje.
„Dakle, nije poenta da je u konačnici neophodno samo priznanje, nego koja vrsta priznanja i u kom obimu. Da li to znači priznanje Kosova i Metohije u sadašnjim granicama, ili to znači na neki način i otvorena vrata za neku korekciju granica ili razmenu teritorija. Ili nešto što bi podrazumevalo i ustupak Srbije vezano za sever Kosova“, primećuje Milivojević.
Razgraničenje, razmena ili…
Naš sagovornik priznaje da mu nije jasno o kakvom se uzajamnom priznanju govori ako je Srbija priznata država, te se njeno priznanje ni u kom smislu ne otvara kao pitanje.
„Srbija je punopravna članica UN, a imajući u vidu i Rezoluciju 1244, to obuhvata i teritoriju Kosova i Metohije. Jedino ako se računa na neki pristanak Srbije da se dovede u pitanje taj deo teritorije, i da se o statusu tog dela priča. Ali, u pravnom smislu, međunarodno-pravni subjektivitet Srbije ne postavlja se kao pitanje. E sada, da li to sve uključuje i ideju o nekoj korekciji teritorije, pa da imamo neke potpuno nove države sa novim granicama i nečim skroz novim, to je drugo pitanje“, napominje Milivojević.
Američki sekretar Majk Pompeo, tokom razgovora sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem u Njujorku, ponovio je da obe strane treba da izbegavaju provokacije koje ometaju proces normalizacije i da se angažuju u duhu kompromisa i fleksibilnosti, neophodnim za postizanje sporazuma, kako bi se „iskoristili potencijali obeju zemalja“. Pompeo je pohvalio i snažnu vezu između SAD i Srbije i podržao integraciju Srbije u EU. Predsednik Srbije je nagovestio da bi obnovljeni razgovori sa Prištinom mogli da počnu u decembru.
Brankica Ristić (Sputnik)
