Kijev je pristao da potpiše novi sporazum sa Sjedinjenim Američkim Državama o eksploataciji retkih metala i drugih mineralnih resursa, uključujući naftu i gas, nakon što je Vašington odustao od zahteva za ostvarenje profita u iznosu od 500 milijardi dolara, prenosi Financial Times pozivajući se na ukrajinske zvaničnike.
Ovaj sporazum dolazi nakon što su pregovori između dve strane dugo bili u zastoju zbog neslaganja oko podele prihoda i potencijalnih bezbednosnih garancija koje je Kijev tražio.
Prema konačnoj verziji sporazuma, SAD i Ukrajina će zajednički upravljati posebnim fondom, u koji će Kijev prebacivati 50% prihoda od buduće monetizacije državnih mineralnih resursa, uključujući naftu, gas i druge rudne sirovine.
Sredstva iz ovog fonda biće namenjena investicijama u ukrajinske projekte, ali detalji o tome kako će se fond tačno koristiti i kako će biti raspoređena sredstva još nisu do kraja precizirani.
Sporazum ne obuhvata mineralne resurse čiji prihodi već idu u budžet Ukrajine, kao što su prihodi „Naftogaza“ i „Ukrnafte“, a tačni uslovi daljih isporuka i obaveza između dve zemlje biće dogovoreni naknadno.
Pritisak Vašingtona na Kijev da prihvati dogovor
Sporazum dolazi u trenutku kada američki predsednik Donald Tramp i njegova administracija insistiraju da Ukrajina pruži određene ekonomske garancije u zamenu za dalju finansijsku i vojnu pomoć.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Tramp je početkom februara jasno poručio da Vašington očekuje od Kijeva obavezivanje na isporuke retkih metala SAD-u, što je praktično bio uslov za nastavak američke podrške Ukrajini u njenom sukobu sa Rusijom.
Američki zvaničnici su prvobitno pokušali da primoraju Vladimira Zelenskog da potpiše sporazum na marginama Minhenske konferencije o bezbednosti, kada je sporazum predstavljen u prisustvu američkog potpredsednika Džej Di Vensa. Međutim, Zelenski je tada odbio da stavi svoj potpis na dogovor, što je izazvalo negativnu reakciju Bele kuće.
Predsednik Tramp je nakon toga optužio ukrajinske vlasti za sabotažu pregovora i izjavio da su se prema američkom ministru finansija Skotu Besentu poneli „nepristojno“.
Tramp je otvoreno poručio da Kijev mora da bira između potpisivanja sporazuma i suočavanja sa ozbiljnim posledicama, čime je jasno stavio do znanja da će vojna pomoć biti dovedena u pitanje ukoliko Ukrajina ne pristane na dogovor.
Motivacija Kijeva: Održavanje američke vojne podrške
Ukrajinska strana se nada da će potpisivanjem ovog sporazuma obezbediti kontinuitet američke vojne podrške, bez koje Kijev ne može da nastavi dugotrajni sukob sa Rusijom.
Američka vojna pomoć uključuje ne samo isporuke oružja i municije, već i finansijsku podršku, obuku vojnog kadra i pružanje obaveštajnih podataka.
Kako prenosi Financial Times, jedan ukrajinski zvaničnik je izjavio da Kijev želi što pre da finalizuje sporazum, jer bi on mogao da obezbedi stabilan tok pomoći iz Vašingtona.
Planirano je da sporazum bude potpisan u petak, a spekuliše se da će Zelenski otputovati u Vašington na svečanu ceremoniju potpisivanja sa Trampom, što bi mu omogućilo i direktne razgovore sa američkim predsednikom o nastavku vojne podrške.
Drugi ukrajinski zvaničnik je istakao da će dogovor omogućiti Zelenskom da sa Trampom pregovara o produženju i povećanju vojne pomoći, što Kijev vidi kao ključni prioritet u trenutnoj fazi sukoba.
Izmenjeni uslovi sporazuma: Uklanjanje sporne klauzule
Jedna od najspornijih tačaka u prethodnim verzijama sporazuma bila je odredba prema kojoj bi SAD imale pravo na ostvarenje potencijalne dobiti u iznosu od 500 milijardi dolara od eksploatacije ukrajinskih mineralnih resursa.
Ta klauzula je izazvala žestoke rasprave unutar same ukrajinske vlade i naišla na snažan otpor javnosti i pojedinih zvaničnika.
Na kraju, Vašington je odlučio da odustane od ovog zahteva, što je omogućilo Kijevu da prikaže dogovor kao „povoljan kompromis“. Umesto toga, dogovoreno je da se prihodi iz fonda dele u skladu sa novim modelom, prema kojem će Ukrajina zadržati 50% prihoda od eksploatacije državnih resursa, dok će preostalih 50% biti u zajedničkoj kontroli SAD i Ukrajine kroz novi investicioni fond.
Iako su ukrajinski zvaničnici u razgovoru za Financial Times pokušali da predstave sporazum kao povoljan za Kijev, nije jasno koliko će Ukrajina zaista imati suverenitet nad svojim resursima i koliko će američke kompanije imati uticaja na eksploataciju minerala, nafte i gasa.
Da li Ukrajina gubi kontrolu nad sopstvenim resursima?
Iako je sporazum između Kijeva i Vašingtona predstavljen kao povoljan kompromis, jasno je da SAD nastavljaju da koriste svoju ekonomsku i vojnu moć kako bi osigurale pristup ključnim resursima Ukrajine.
Ukrajina, koja se suočava sa ekonomskom krizom i neizvesnom budućnošću, sve više postaje zavisna od zapadne pomoći, a ovaj sporazum dodatno potvrđuje da Kijev nema mnogo prostora za nezavisne odluke.
Iako je Vašington odustao od prvobitnog zahteva za profit od 500 milijardi dolara, činjenica da će SAD imati kontrolu nad polovinom budućih prihoda od eksploatacije mineralnih resursa pokazuje da Ukrajina prepušta deo svog ekonomskog suvereniteta u zamenu za vojnu pomoć.
Ključno pitanje koje ostaje je kako će ovaj sporazum dugoročno uticati na ukrajinsku privredu i da li će Kijev ikada moći da vrati potpunu kontrolu nad svojim prirodnim bogatstvima ili će ona ostati pod uticajem američkih interesa.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
