SAD plaćaju tajni rat protiv Venecuele, nadajući se da će ubiti Madura bez invazije. Pošto se izostanak snabdevanje Venecuele energijom u celoj zemlji otegao na dane, a ne na sate, javlja se sumnja da je južnoamerička zemlja pogođena masovnim napadom Sjedinjenih Država.
Kada su se američki predsednik Donald Tramp i drugi visoki zvaničnici Bele kuće ranije hvalili da su „sve opcije na stolu“ u vašingtonskom cilju promene režima u Venecueli, sada se mora pretpostaviti da je jedna od tih opcija uključivala razornu sajber sabotažu energetske infrastrukture zemlje piše Finnian Cunningham za Sputnik
[adsenseyu1]
Sa svoje strane, vlada predsednika Nikolasa Madura je uverena da SAD vode „električni rat“ i da stoje iza poslednjeg nestanka struje. Vašington i njegova namazana venecuelanska opoziciona figura Huan Gvaido tvrde da je prekid rezultat „nesposobnog upravljanja“ zemljom od strane Madurove socijalističke vlade.
Navodno je 31 miliona stanovnika Venecuele naviknuto na neugodnosti čestih nestanka struje. Ekonomska previranja zemlje tokom proteklih godina zbog smanjenja prihoda od izvoza nafte, kao i – možda glavni faktor – američke sankcije, ometaju normalnu administraciju, što dovodi do ponavljajućih nestanaka struje i drugih nestašica.
Međutim, obim najnovijih gubitaka električne energije ukazuju na nezapamćenu štetu energetskoj infrastrukturi zemlje.
U početku je venecuelanska vlada obećavala da će se snabdevanje električnom energijom nastaviti u roku od nekoliko sati nakon početnog nestanka koji se dogodio u četvrtak. Očigledno je da to još nije postignuto od strane vlasti – nekoliko dana kasnije.
Čini se da je cela zemlja paralizovana. Sistemi javnog prevoza vozova i aerodroma su zatvoreni. Bez električne energije za pogon motora, automobili i drugi saobraćaj takođe su zaustavljeni.
Noću, glavni grad Karakas i drugi veliki gradovi su zarobljeni u mraku bez ulične i kućne rasvete i drugih osnovnih usluga.
Bolnice se, kako se izveštava, bore da izvrše operacije spašavanja života, poput korišćenja ventilatora za novorođenčad.
Nije preterano reći da će životi biti izgubljeni zbog dalekosežnih prekida struje.
Opseg i trajanje remonta na nacionalnom nivou snažno ukazuju na to da je poremećaj uzrokovan namernom sabotažom – kako kaže venecuelanska vlada.
Čini se da nema čvrstih dokaza o tome kako je izvršena navodna sabotaža. Ali razumna pretpostavka bila bi da je neki oblik sajber napada pokrenut na venecuelanskoj električnoj mreži.
To bi moglo objasniti zašto je potrebno toliko vremena da se problem izoluje i otkloni.
Brza reakcija Vašingtona na poslednju katastrofu vlasti ukazuje na čin sa predumišljajem. Političari poput senatora Marka Rubija, koji je vodio kampanju za promenu režima, nije propustio ni trenutak da odmah proglasi prekide kao „dokaz“ lošeg upravljanja i nelegitimnosti Madurove vlade. Ova linija je takođe brzo pokrenuta od strane opozicione ličnosti koju su podržali SAD Gvaida, koga je Vašington samovoljno i ilegalno odredio kao „priznatog predsednika“ Venecuele.
Gvaido je dalje nagovestio kolosalnu taktičku ucenu koja se sprovodi.
On je izjavio da će se „svetla vratiti kada se zbaci uzurpator Maduro“.
Ovde je taktika da se Venecuelancima nanese toliko teškoća i jada – od sistematskih prekida struje – i onda im se kaže da je „cena“ za olakšanje rušenje predsednika Madura, uprkos tome što je Maduro prošle godine izabran ogromnom većinom na slobodnim i poštenim izborima.
Postoji nekoliko drugih razloga koji upućuju na to da SAD koriste strategiju „nevidljivog rata“.
Znamo da Amerikanci imaju ozbiljne sposobnosti sajber napada.
Samo nekoliko godina unazad, SAD su pokrenule masovni napad na iransku infrastrukturu takozvanim Stuksnet kompjuterskim virusom. U to vreme, Amerikanci su se čak i javno hvalili da su izvršili tu sabotažu.
Ironija je u tome što SAD i njeni saveznici u NATO-u neprestano optužuju Rusiju da pokušava da uništi civilnu infrastrukturu u njihovim zemljama.
Takva sajber skrivenost je deo navodnog „hibridnog rata“ koji je Moskva razvila za napad „zapadne demokratije“. Često se u zapadnim medijima iznose jezive tvrdnje o tome da je Rusija nameravala da uništi energetske i transportne sisteme putem kompjuterskog hakovanja.
Moskva je negirala sve takve tvrdnje kao provokativne klevete. Nema sumnje da je Rusija razvila sopstveno sajber oružje, kao i mnoge druge države, kao deo modernog arsenala protiv potencijalnih neprijatelja. Međutim, verovatnije je da će zapadne optužbe protiv Moskve biti ono što psiholozi nazivaju „projekcijom njihove krivice“ u sposobnostima i stvarnom korišćenju sajber oružja. Izgleda da je Venecuela sadašnji slučaj.
Američki konvencionalni vojni napad na Venecuelu – jedan od zloglasnih „opcija na stolu“ – bio bi neostvariv i neuredan za Vašington.
Venecuela ima dobro opremljene i robusne oružane snage. Te snage su nedavno pokazale svoj karakter time što su ostale lojalne vladi i ustavu nacije, uprkos ogromnom zastrašivanju i mitu koje je izdao Vašington i surogati opozicije. Trampova administracija je nesumnjivo shvatila da će svaki vojni avanturizam u Južnoj Americi biti suočen sa žestokim i potencijalno ponižavajućim odgovorom.
Drugo, Rusija je prošle sedmice objavila da neće tolerisati bilo kakvu američku vojnu intervenciju u Venecueli, s kojom je Moskva čvrst saveznik.
[adsenseyu4]
Čvrsta vojna odbrana Venecuele, postojanost njene vojske i većina civila koji podržavaju Madura, kao i njegov ruski saveznik, verovatno su ubedili Amerikance da preuzmu opciju tajnog ratnog udara – u obliku sabotaže električne mreže u zemlji.
Vojni napad na Venecuelu mogao je imati velike političke i pravne probleme, jer bi svet bio svedok slobodne agresije.
Srušivši zemlju putem sajber napada na civilno snabdevanje električnom energijom, Vašington može da opere svoje ruke. Što je još bolje, Madurova vlada se može okriviti za „loše upravljanje“.
Konvencionalna vojna intervencija Amerikanaca takođe bi mobilisala Venecuelu da brani svoju zemlju od onoga što bi oni smatrali imperijalističkom agresijom.
Nasuprot tome, apstraktna metoda prikrivene agresije baciće mnoge Venecuelance na sumnju o tome ko je zapravo počinitelj. Možda ih čak Vašington i njegova orkestrirana opoziciona lutka ubede, i tako okrive predsednika Madura za njihove poslednje muke.
Nevidljivi rat je teško razumeti. Ipak, to je još uvek monstruozni krivični akt agresije.
Webtribune.rs
