Srbija je posle 30 godina prestala sa vakcinacijom svinja protiv svinjske kuge, ali ćemo na izvoz svinjskog mesa u EU čekati još najmanje četiri, a možda i šest godina.
Srpske svinje isto toliko neće moći ni u Rusiju, pošto to, kao i sada, neće dozvoliti Evropa.
Zbog vakcinacije svinja protiv svinjske kuge koja je u Srbiji, kao nigde drugde, trajala čitavih 30 godina, izgubili smo i tržište, pa tako i proizvođače svinja, ali i pare koje su otišle na vakcinaciju, kaže za Sputnjik nekadašnji profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Vitomir Vidović.
Ministarstvo poljoprivrede je saopštilo da je u Srbiji od 16. decembra ukinuta obaveza vakcinacije svinja protiv svinjske kuge, ali Vidović ukazuje na to da ćemo na eventualni izvoz mesa na tržište EU čekati još minimum četiri, a možda i šest godina.
Zbog vakcinacije svinja protiv svinjske kuge EU je zabranila uvoz svinjskog mesa iz Srbije. Time je praktično bio onemogućen i izvoz svežeg mesa u Rusiju, jer članice EU nisu dozvoljavale njegov tranzit kroz svoju teritoriju, a avionski transport je bio neisplativ.
Sagovornik Sputnjika smatra da ćemo i dalje ostati uskraćeni za izvoz u Rusiju sve dok EU ne odobri uvoz našeg svinjskog mesa.
Srpske svinje primaju još jednu vakcinu
„Moraju da uginu sve životinje koje su vakcinisane, a najdugovečnije svinje koje se prase žive šest godina“, kaže Vidović, koji je i danas jedan od najtraženijih stručnjaka u regionu za podizanje farmi svinja. Trenutno je angažovan na podizanju jedne velike farme kod Vladivostoka na kojoj Rusi rade za potrebe Kine.
On, međutim, upozorava da nije dovoljno samo ukinuti vakcinaciju protiv svinjske kuge da bismo mogli da izvozimo na evropsko tržište.
„Tu mora još jedna vakcinacija da prestane da se radi, a to je takozvani Aujecki — vakcina protiv virusne Aujeckijeve bolesti. Ona se pojavi posredstvom pacova i miševa, u blizini šuma. Hrvati su napravili grešku, pa kad su posle četiri godine od ukidanja vakcinacije protiv kuge rekli: ’E sada mi možemo da izvozimo u Evropu‘, rečeno im je da ne mogu jer nisu prestali da vakcinišu Aujecki. Dakle, tek kad ukinemo i tu vakcinu onda ćemo biti u skladu sa evropskim standardima“, tvrdi sagovornik Sputnjika.
Na pitanje kako će se najefikasnije štiti obor od eventualne bolesti, on odgovara da postoje biosigurnosne mere, kao i svuda u svetu, a farme će se držati u ogradi. Slikovito nam objašnjava kako to u praksi izgleda.
„U krug farme ne može ništa da dođe, samo ptice. A na samim objektima postoje mreže na prozorima, a ljudi koji ulaze na farmu prethodno se presvlače pošto svuku sve sa sebe i istuširaju se, a kada izlaze urade to isto. I ne smeju da imaju svinje kod kuće. Dobiće jednu ili dve za poklon sa farme, da ne misle o mesu“, ističe Vidović.
Koliko je Srbija izgubila zbog vakcinacije
Na pitanje, postoji li gruba procena koliko smo izgubili zbog vakcinacije, on odgovara:
„Ako smo nekad izvozili za 763 miliona ondašnjih dolara godišnje, to pomnožite sa 30 godina. Eto toliko.“
Na to, kaže, treba dodati i trošak vakcinacije koja se u poslednjih 15 godina sprovodila organizovano.
„Veterinari su dobijali 10 miliona evra za taj program, a to je za 10 miliona prasadi. Toliko je država morala da izdvoji godišnje. Odnosno, program je koštao oko 20 miliona evra, jer morate platiti veterinarske stanice, farmaceutsku industriju i ostalo“, istakao je Vidović.
On ukazuje na to da je najveća šteta napravljena zbog smanjenja fonda 1988. i 1989. godine, kada smo imali 1.100.000 krmača, 1991. smo imali 930.000, a sada je pitanje da li imamo i 200.000.
Sada zvanično proizvedemo 2,5 miliona svinja, a nezvanično, sa onim što se zakolje za svoje potrebe, oko četiri miliona, kaže on. I ne samo što ne izvozimo, nego i uvozimo svinje iz EU. Prema nezvaničnim podacima klaničara, za devet meseci ove godine uvezli smo, kako ističe, 3,5 miliona svinja u vrednosti od 151 milion evra.
Šteta je i u tome, dodaje sagovornik Sputnjika, jer je puno porodica izgubilo posao u toj oblasti i ostalo bez primanja, a država uskraćena za deo budžeta. Jedino je trljao ruke uvoznički lobi.
Zato Vidović smatra da ćemo, i kada EU odobri uvoz naše svinjetine, teško biti izvoznici. Prema njegovom mišljenju, moći ćemo da računamo samo na takozvane lon poslove, one koje nam naruče iz Evrope, jer ona već ima 50 miliona svinja viška.
On dodaje da ćemo, makar, moći da trgujemo. Neko će kod nas kupiti kilogram žive vage svinje za 1,5 evra i prodaće negde za 1,8 evra. Tako to rade, naročito Englezi. Kod nas kupe kukuruz po 120 dolara za tonu, a prodaju ga za 180 u Konstanci, objašnjava Vidović.
Mira Kankaraš Trklja (Sputnik)
