Donald Tramp je objavio još jednu poruku na svom Tviteru o tome koliko su Sjedinjene Države „na dobitku“ u trgovinskom ratu protiv Kine.
“S Kinom stvari idu vrlo dobro. Plaćaju nam desetine milijardi dolara, to je moguće zbog devalvacije juana i infuzije ogromnih količina gotovine, tako da njihov sistem i dalje deluje. Za sada naši potrošači ne plaćaju ništa, a nema ni inflacije. Nema ni pomoći od Federalnih rezervi”, napisao je američki predsednik. Analiziraćemo ovu objavu od kraja.
[adsenseyu1]
Krik očaja o “nepostojanju inflacije”, što nije tipično za Trampa, kao i to kako mu “FED ne pomaže”, blago rečeno, protivreči početku ove bravure.
Kao što smo ranije napisali, Tramp bi hteo da pokrene točak inflacije kako bi amortizovao nacionalni dug, a ujedno želi značajno da smanji kurs dolara kako bi aktivno učestvovao u trci devalvacije. Kao što smo naveli u prošloj analizi, Džordž V. Buš je 2002. to uspeo da učini, ali Tramp ne.
Kina je nedavno snizila svoju valutu na kurs sedam juana za dolar, što je Trampu uzrokovalo muke koje ne uspeva da prikrije. Iako on želi da učini isto, Džerom Pauel, šef Federalnih rezervi, na to ni ne pomišlja.
Sad o tome “kako nam Kinezi plaćaju desetine milijardi dolara” i “naši potrošači ne plaćaju ništa”, što je banalna laž, prvo i drugo, koja može proći samo kod Trampovih pristalica na Tviteru.
Prihodi državnog budžeta SAD-a manji su od planiranih za 15 odsto i to uprkos uvedenim carinama. Osim toga, radna mesta se ne vraćaju u SAD i dolazi do stvarnog pada proizvodnje.
Kao što pokazuju podaci iz američkih izvora, Sjedinjene Države su od uvođenja carina prihodovale oko 20 milijardi dolara, što je novac koji je završio u saveznom budžetu, dok su Kinezi na carinama za uvezenu američku robu naplatili oko 25 milijardi dolara. Čak i ovde Kina samouvereno pobeđuje. Podatke je na temelju izveštaja obe carinske uprave do 31. jula objavio Bloomberg.
[adsenseyu1]
Pored toga, broj poljoprivrednika koji su bankrotirali se u Sjedinjenim Državama u poslednjih pet godina više nego udvostručio. Međutim, poljoprivreda u Sjedinjenim Državama čini tek nešto više od jedan odsto BDP-a, nešto više od oko 20 odsto su industrije i realni sektor, a ostatak su usluge, uključujući transport, koji se vodi kao sekundarni sektor, iako ga ekonomska nauka svrstava u tercijarni, odnosno uslužni sektor. Ali to je za američke poljoprivrednike, posebno one koji su bankrotirali, najmanje važno.
Ovi podaci o strukturi američke ekonomije datiraju iz 2015. godine, ali je malo verovatno da se u tom smislu išta promenilo, tako da se visoka politika poljoprivrednicima obraća samo tokom izbora, dok inače njihova sudbina nikoga ne zanima.
Takođe, kineski odgovor je značajno pogodio Boeing, Caterpillar i John Deere. Naime, carine koje je Tramp uveo pogodile su ove korporacije, jer su im porasle cene za čelik i aluminijum, čime su se automatski povećali troškovi proizvodnje.
Što se tiče „potrošača koji ništa ne plaća,“ američki istraživači u osnovi nisu saglasni sa tim. Ekonomisti iz tink-tenka Tax Foundation iz Vašingtona napisali su da “prosečni dodatni troškovi za američku četvoročlanu porodicu zbog uvedenih carina iznose 350 dolara godišnje, a otprilike 850 dolara godišnje ako se u obzir uzmu carine koje su već bile uvedene pre”.
Ispada da su dodatni troškovi američkih domaćinstava veći za 1100 USD godišnje. Kad su objavljene ove informacije, Peter Navaro nije našao ništa bolje nego da odgovori da je trgovinski rat s Kinom, generalno, smeće, ali izdajničke spletke Federalnih rezervi, na čelu s Pauelom, su zli neprijatelji.
“Ironično je da Pauel iz Federalnih rezervi dolazi i govori o trgovinskim tenzijama koje utiču na ekonomiju. U stvari, on je, povećanjem kamatnih stopa za 100 baznih bodova, jedini odgovoran za gubitak jedan odsto rasta našeg BDP-a, kao i uključivanjem u ono što se naziva kvantitativno pooštravanje”, rekao je za Bloomberg Peter Navaro.
Tramp je takođe optužio Si Đinpinga da “nije ispunio obećanje iz Osake da će kupiti velike količine američkih poljoprivrednih proizvoda”.
Međutim tamo nije bilo nikakvih pisanih sporazuma, a usmene niko nije čuo, niti je predsednik Si potvrdio te podatke. Dakle, „Doni“ je to najverovatnije izmislio, a ne bi mu bilo prvi put.
Tramp je napisao u drugoj objavi na Tviteru „kako zemlje dolaze njemu na pregovore u želji da sklope realne trgovinske sporazume”.
Vidite li vi možda redove diplomata i trgovinskih predstavnika ispred Bele kuće? Koliko je poznato, takvih ljudi nema, stoga je možda vreme da se napiše knjiga „Doni i njegovi imaginarni prijatelji“.
Tramp je kasnije dodao da “ako Kina ne popusti, SAD uvek mogu da pooštre carine”.
Na to je potparolka kineskog ministarstva spoljnih poslova na brifingu u petak odgovorila: „Kina ne prihvata nikakve pritiske, pretnje ili ucene. I neće pristati na kompromise u načelnim pitanjima. Ako SAD uvedu dodatne carine, tada će Kina preduzeti potrebne mere suzbijanja.” Kakve protivmere nije precizirala i iznenađenja će sigurno biti.
U međuvremenu, indeks S&P 500 već pet dana zaredom pada od radosti. Kako govore najnoviji podaci iz SAD-a, njihov trgovinski bilans s Kinom se i dalje pogoršava. Trgovinski deficit je, samo s Kinom, za jun iznosio 30,2 milijarde dolara. Američki izvoz u Kinu pada brže od uvoza iz Kine. Ovo su brojke, a one nisu ni „leve“ ni „desne“, niti su „komunističke“ ili „kapitalističke“, šta god to danas značilo. Čini se da kineska mačka, bila ona crna ili bela, brže i bolje lovi miševe od američke, a to je jedino važno.
Evo još jedne potvrde: “Šest osoba upoznatih s pregovorima potvrdilo je da kineska strana tokom sastanka s američkim trgovinskim predstavnikom Robertom E Lajthajzerom i ministrom finansija Stivenom Mnučinom u Šangaju nije iznela nikakve nove predloge”.
Kao što su rekli u maju, tako je i bilo. Kinezi nisu zbog toga srećni ali će čekati. Pokušaji pregovora s Kinom komplikovani su i zbog činjenice da vrh kineskog rukovodstva već dve nedelje boravi u morskom odmaralištu u Beidaiheu, gde održavaju zatvorene sastanke. Odnosno, Doni može da histeriše i da se svađa s Pauelom, dok se Si Đinping i ministar spoljnih poslova Vang Ji sunčaju, plivaju u moru i jedu ruski sladoled. Kineski partijski vrh nema Trampove probleme i dovoljno je zaštitnom linijom nazvati izvršni odbor Narodne banke Kine i dati upute koji će bez pogovora biti sprovedeni u delo.
(logicno.com)
