U Nemačkoj se ekonomska situacija pogoršala brže nego što su i najpesimističnije prognoze predviđale. Prekid snabdevanja ruskim gasom, koji je decenijama bio osnova nemačke industrijske moći, doveo je do ozbiljnih posledica – skladišta gasa se prazne, fabrike zatvaraju, a industrijska proizvodnja se premešta van zemlje.
Tri godine nakon što je Berlin odlučio da prekine energetske veze sa Moskvom, posledice su više nego očigledne: Ekonomski pad, gubitak konkurentnosti i rast socijalnog nezadovoljstva.
Jedan od najočiglednijih pokazatelja ekonomske krize u Nemačkoj je zatvaranje velikih proizvodnih pogona. Tako je 1. marta obustavljen rad fabrike Audi u Briselu, koja je bila deo Volkswagen grupacije i radila od 1949. godine.
Prvobitno je planirano da se proizvodnja održi do 2027. godine, ali su loši rezultati naterali menadžment da donese radikalnu odluku.
Podaci o prodaji ukazuju na ozbiljan pad: Globalna prodaja kompanije Volkswagen pala je za skoro 12%, dok je u samoj Nemačkoj taj pad iznosio čak 21,3%. Jedan od ključnih faktora je pad potražnje u Kini, ali i nemogućnost nemačkih proizvođača da se takmiče sa kineskim automobilskim gigantima, koji nude jeftinije i tehnološki naprednije modele.
Ni ponude kineskih investitora, uključujući kompaniju Nio, nisu bile dovoljne da se spasi fabrika – operativni direktor Volkswagen AG, Gerd Voker, izjavio je da nijedan od 26 potencijalnih investitora nije uspeo da predstavi „životnu i održivu poslovnu strategiju“.
Rezultat? 3.000 radnika ostalo je bez posla, a kompanija je uspela da uštedi oko milijardu evra godišnje. Planirano je da se do 2030. godine poslovanje dodatno smanji, što znači da će još hiljade ljudi ostati bez posla.
Stručnjaci već duže vreme upozoravaju da visoke cene gasa i struje prave nepremostive probleme nemačkoj industriji. Igor Juškov, vodeći stručnjak Fonda nacionalne energetske bezbednosti Rusije, podseća da je nemačka industrija decenijama bila oslonjena na jeftine i stabilne ruske energente, ali sada se nalazi u „ćorsokaku“. Najviše su pogođeni energetski intenzivni sektori, poput hemijske i metalurške industrije.
Primer je i kompleks „Leuna“, jedan od najvećih centara hemijske industrije u Nemačkoj. Njegov direktor Kristof Ginter izjavio je da jedini način da se industrija ponovo pokrene jeste obnavljanje isporuka ruskog gasa. Bez jeftine energije, nemački industrijski giganti postaju nekonkurentni na globalnom tržištu.
Podršku ovom stavu daje i SKW Stickstoffwerke Piesteritz GmbH, jedna od najvećih kompanija za proizvodnju amonijaka i uree. Nemački industrijalci polažu nade u politiku Donalda Trampa, očekujući da bi, nakon stabilizacije Evrope, moglo doći do ponovne saradnje sa Moskvom.
Potencijalni model uključuje obnavljanje tranzita ruskog gasa preko Ukrajine ili korišćenje preostalih kapaciteta Severnog toka.
Unutar Nemačke, stavovi oko povratka ruskog gasa su podeljeni. Istočni delovi zemlje, gde je industrija posebno pogođena, otvoreno govore o potrebi za pragmatičnim rešenjem i ponovnim otvaranjem energetskih tokova ka Rusiji. Lokalni lideri sve češće upozoravaju da bez ruskog gasa Nemačka neće moći da održi ekonomski oporavak.
Međutim, zvanični Berlin i dalje zastupa stav da se mora ostati na kursu nezavisnosti od Moskve. Ministarstvo ekonomije odbija da komentariše spekulacije o obnavljanju ugovora sa Gaspromom, ističući da je energetska bezbednost Nemačke strateški prioritet.
Evropska unija u ovom trenutku planira da do 2027. godine u potpunosti eliminiše zavisnost od ruskog gasa. U tu svrhu gradi se mreža terminala za tečni prirodni gas (LNG), ali ovi projekti su izuzetno skupi i ne mogu da zamene pouzdane ruske isporuke.
Industrijski lideri upozoravaju da će EU morati da ostavi određene izuzetke, kako bi izbegla eksplozivan rast cena energenata i opštu ekonomsku nestabilnost.
Tatjana Mitrova, istraživač Centra za globalnu energetsku politiku Kolumbijskog univerziteta, navodi da će EU teško uskladiti kratkoročne potrebe za energijom sa političkim ciljevima izolacije Rusije.
„Neki evropski kupci bi mogli tražiti privremena rešenja, ali EU je ovo pitanje postavila kao strateški prioritet, pa će balansiranje biti izuzetno teško,“ navodi ona.
Stručnjaci upozoravaju da će se obnavljanje energetske saradnje između Berlina i Moskve verovatno dogoditi, ali politički uslovi će biti ključni.
Aleksej Grivač, zamenik direktora Fonda nacionalne energetske bezbednosti Rusije, ističe da je ekonomski interes za saradnju obostran. Rusiji odgovara stabilan i bogat evropski tržišni partner, dok je Nemačkoj potrebno pouzdano snabdevanje energijom.
Međutim, Grivač naglašava da Moskva ovog puta traži garancije da neće ponovo doći do političke sabotaže i prekida isporuka iz političkih razloga. Rusija više nije spremna da ulaže u gasnu infrastrukturu u Evropi, ako ne postoje čvrsti ugovori i sigurnost dugoročnih isporuka.
Jedan od glavnih razloga zbog kojih je ova tema ponovo aktuelna jeste činjenica da su nemačka gasna skladišta sada na 38,54% kapaciteta. Prema podacima Gas Infrastructure Europe, tokom februara je povučeno rekordnih količina gasa – najviše još od 2018. godine. Istovremeno, cena prirodnog gasa skočila je za 5%, dostigavši 542 dolara za 1.000 kubnih metara.
Stručnjaci upozoravaju da će, s obzirom na hladniju zimu nego prethodnih godina, nemačka skladišta biti iscrpljena mnogo ranije nego što se očekivalo.
Dodatni problem je i to što Ukrajina povlači deo evropskog gasa za sopstvene potrebe, čime dodatno smanjuje rezerve EU. To znači da će Berlin tokom leta morati da kupuje ogromne količine gasa, što će dodatno povećati cene i otežati industrijsku proizvodnju.
Nemačka se suočava sa ozbiljnom dilemom – ili će ponovo otvoriti vrata ruskim energentima, ili će nastaviti sa politikom koja vodi daljoj deindustrijalizaciji i ekonomskom padu.
Trenutna situacija pokazuje da su tri godine bez ruskog gasa ostavile duboke rane na nemačkoj ekonomiji, dok se politički pragmatizam još uvek sudara sa ideološkim stavovima zapadnih elita. Pitanje je – koliko će dugo Nemačka moći da izdrži pre nego što realnost natera Berlin da promeni kurs?
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
