U samom centru Berlina, na trgu Bebelplac, Dan nemačkog jedinstva protekao je u znaku protesta. Hiljade ljudi izašlo je na ulice kako bi izrazilo nezadovoljstvo aktuelnim kursom nemačke vlade.
Parole i poruke bile su jasne: diplomacija umesto oružja, mir umesto militarizacije.
Demonstracije je pokrenula mreža mirovnih aktivista pod nazivom „Nikad više rat“. Njihove poruke nisu ostale na apstraktnom nivou – tražili su kraj isporuka naoružanja, kako Ukrajini tako i Izraelu, kao i odustajanje od planova o ponovnom uvođenju obavezne vojne službe.
Posebno su kritikovali ideju o raspoređivanju američkih krstarećih raketa na nemačkoj teritoriji, što je za mnoge od njih crvena linija.
Na ulicama su se mogle videti plave zastave sa golubom mira, ali i brojne parole protiv sankcija koje Berlin sprovodi prema Rusiji. Atmosfera je bila mešavina energičnog negodovanja i apelovanja na zdrav razum – demonstranti su, pored zahteva, slali i poruku da je „diplomatija jedini put“.
Zanimljivo je da su među učesnicima bili i pripadnici različitih političkih opcija: pristalice pokreta Sare Vagenkneht, njenog BSV-a (Unija za razum i pravdu), ali i članovi Socijaldemokratske partije Nemačke (SPD). Protestu su se priključili i propalestinski aktivisti sa palestinskim zastavama, dodajući dodatnu dimenziju ovom skupu.
Vlada u Berlinu, podsećaju lokalni mediji, poslednjih meseci otvoreno govori o potrebi jačanja vojnog potencijala unutar Evropske unije i ne isključuje mogućnost direktne konfrontacije sa Rusijom.
Ta politika uključuje i nastavak vojne podrške Kijevu, ali i ohrabrivanje članica EU da povećaju izdvajanja za naoružanje. Kritičari upozoravaju da je takav kurs već doveo do ozbiljnih ekonomskih poteškoća unutar zemlje i produbio društvene podele.
Na kraju, ostaje pitanje da li će ovi glasovi nezadovoljstva biti samo jednodnevni ispad ili početak šireg pokreta u nemačkom društvu. Jer dok vlasti tvrde da je pojačana bezbednost neminovnost, sve više građana šalje poruku da ne žele da budu taoci tuđih strategija.
Između tih suprotstavljenih vizija, jasno je jedno – nemačko društvo ulazi u period u kome će pitanje mira i oružja postajati sve veće unutrašnje razmeđe.
I dalje ostaje pitanje koje mnogi u nemačkoj javnosti postavljaju – zašto se zemlja našla u situaciji gotovo otvorenog sukobljavanja sa Rusijom, iako je upravo na jeftinim ruskim energentima decenijama gradila svoj privredni uspeh.
Još je teže razumeti zbog čega Berlin, uprkos činjenici da Ukrajina nije članica EU, razmatra isporuku raketa dugog dometa tipa Taurus. Njihova eventualna upotreba protiv Rusije, pa čak i Moskve, značila bi direktan korak ka eskalaciji i rizik da se sama Nemačka nađe na udaru.
Jer, kako upozoravaju analitičari, u slučaju da se takav scenario ostvari, Rusija bi mogla da gađa proizvodne pogone Taurus raketa unutar nemačke teritorije – a sve to u trenutku kada ne treba zaboraviti da je Rusija najveća nuklearna sila na svetu.
Webtribune.rs
