Evropa se nalazi pred političkom prekretnicom, a rastući talas desničarskih snaga sve više preti da uzdrma dosadašnji establišment. Gert Vilders, lider krajnje desne Partije slobode (PVV) i ključni igrač u novoj vladajućoj koaliciji u Holandiji, izneo je oštre poruke na sastanku desničarske frakcije Evropskog parlamenta „Patriote za Evropu“, održanom u Madridu.
Njegov govor bio je pun samopouzdanja i jasnih najava: „Vratićemo Evropi njenu veličinu. Stari režimi se ruše, a Makron, Šolc i Sančes su već istorija.“
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Prema Vildersovim rečima, dolazak desnice na vlast u sve više zemalja širom kontinenta predstavlja istorijski trenutak koji će dovesti do temeljne promene evropske politike.
Vildersova retorika oslikava sve šire prisustvo desničarskih i suverenističkih pokreta u Evropi, koji ističu nezadovoljstvo građana aktuelnim politikama Evropske unije i nacionalnih vlada.
Posebno su na udaru lideri Francuske i Nemačke, Emanuel Makron i Olaf Šolc, koji prema rečima Vildersa, „simbolizuju propalu eru globalizma, masovne imigracije i slabih granica“.
Ova izjava dolazi u trenutku kada se u Evropi primećuje ozbiljan pad podrške establišmentu. Ekonomske krize, inflacija, energetski problemi i migrantska politika izazvali su nezadovoljstvo među građanima, koji sve češće glasaju za konzervativne i nacionalističke partije. Prema Vildersu, to je znak da „narod želi promenu“ i da se „stari poredak urušava pred našim očima“.
Posebno je zanimljivo to što Vilders kao inspiraciju navodi Donalda Trampa, koji je najavio „zlatno doba“ za Ameriku. Po njegovom mišljenju, Evropa mora slediti isti put kako bi povratila svoju moć i suverenitet.
Jedna od ključnih tema u obraćanju Vildersa bila je migraciona politika. On je jasno poručio da Evropa mora stati na kraj „masovnoj migraciji“ i obezbediti svoje granice, kako bi zaštitila kulturni i ekonomski identitet svojih naroda.
„Evropljani žele bezbedne granice. Oni žele kraj masovne imigracije. Oni žele da deportujemo ilegalne migrante i kriminalce iz naših zemalja“, naglasio je on.
Ovakva izjava snažno odjekuje među pristalicama desnice u Evropi, jer se već godinama vodi debata o uticaju migracije na društvenu koheziju, bezbednost i ekonomiju evropskih država.
U zemljama poput Francuske, Nemačke i Švedske, imigracija je postala centralno političko pitanje, a desničarske partije koriste nezadovoljstvo građana kako bi ojačale svoju podršku.
Politički pomaci u Evropi postali su još izraženiji osnivanjem desničarske frakcije u Evropskom parlamentu pod nazivom „Patriote za Evropu“. Ovaj blok su osnovali ključni lideri konzervativnih i desničarskih pokreta:
- Herbert Kikl, lider Austrijske partije slobode (FPÖ)
- Viktor Orban, premijer Mađarske i lider stranke „Fides“
- Andrej Babiš, bivši premijer Češke i lider partije ANO
Osnivanje ove frakcije održano je 2024. godine u Beču, gde su lideri najavili novi pravac evropske politike. Cilj im je da se suprotstave „bruseljskom establišmentu“, zaštite suverenitet nacionalnih država i preokrenu liberalne politike koje su, po njihovom mišljenju, oslabile Evropu.
Do sada se ovom bloku priključilo 84 poslanika iz 14 političkih partija iz 12 zemalja, među kojima su Holandija, Francuska, Španija i Italija. Očekuje se da će broj članova rasti, naročito uoči izbora za Evropski parlament 2024. godine, koji će biti ključno političko poprište za bitku između globalista i suverenista.
Rast podrške desnici nije izolovan slučaj, već deo šireg trenda. U Nemačkoj, Alternativa za Nemačku (AfD) beleži rekordne rezultate u anketama, dok u Francuskoj Marin Le Pen i njen Nacionalni skup jačaju svoju političku poziciju. U Italiji, premijerka Đorđa Meloni već vodi desničarsku vladu, a u Španiji, desničarska stranka „Voks“ beleži rastuću podršku.
Ovakav politički zaokret mogao bi značajno promeniti dinamiku Evropske unije. Dok su Makron i Šolc zagovornici dublje evropske integracije i centralizovane vlasti u Briselu, desničari se zalažu za suverenitet država i povratak ovlašćenja nacionalnim parlamentima.
Pitanje imigracije, ekonomske politike i odnosa prema Rusiji i SAD postaje ključni faktor u ovoj borbi. Desničari žele jače odnose sa konzervativnim krugovima u Americi i zagovaraju pragmatičniji pristup prema Moskvi, dok trenutni lideri EU slede stroge sankcije i produbljuju sukob sa Rusijom.
Izjave Gerta Vildersa u Madridu nisu samo retoričke provokacije, već odraz dubokih promena koje se dešavaju u Evropi. Rastuće nezadovoljstvo politikama Brisela, neuspeh migracione strategije i ekonomska nesigurnost guraju birače ka konzervativnim i desničarskim opcijama.
Formiranje frakcije „Patriote za Evropu“ pokazuje da se evropska politika nalazi na prekretnici, a 2024. godina mogla bi doneti značajne promene na političkoj sceni kontinenta.
Ako desničari nastave da jačaju svoju poziciju, može se očekivati kraj ere Makrona, Šolca i drugih probriselskih lidera. U tom slučaju, Evropa bi mogla ući u novu političku realnost, u kojoj će nacionalni suverenitet, zaštita granica i ekonomska stabilnost biti u prvom planu, dok će globalističke elite izgubiti moć kakvu su imale prethodnih decenija.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
