Pojavio se veliki raskol između vlada SAD i Evrope oko plana da se obezbedi ogroman zajam za Ukrajinu, piše „Politiko“.
Dok se lideri Grupe sedam (G7) naprednih ekonomija okupljaju u Italiji, američke nade da će sastanak poslužiti kao predstava zapadne podrške Ukrajini, skršio je sve veći zamor Evrope od Kijeva i Vladimira Zelenskog.
„Ono što Vašington predlaže je: ‘Mi (SAD) uzimamo zajam, Evropa preuzima sav rizik, vi (Evropa) plaćate kamatu, a mi (SAD) koristimo novac za američko-ukrajinski fond“, rekao je jedan visoki evropski diplomata. „Možda smo glupi, ali nismo toliko glupi.“
„Politiko“ navodi, pozivajući se na više visokih diplomata i zvaničnika, da se očekuje da će francuski predsednik Emanuel Makron i nemački kancelr Olaf Šolc obavestiti američkog predsednika Džozefa Bajdena da odbijaju američki predlog da Evropa bude jedini garant za kredit od 50 milijardi dolara.
Ko preuzima rizik
U evropskim vladama postoji opipljiv gnev zbog američkog plana na osnovu kog bi – ako nešto krene po zlu – Evropa bila ta koja bi vraćala zajam, a američke kompanije bi imale najviše koristi od ugovora o rekonstrukciji Ukrajine koji bi proistekao iz njega.
Vlade su u trci sa vremenom, ne samo zato što je Ukrajini očajnički potreban novac, već zato što nema garancija da će Donald Tramp, ako bude izabran, podržati inicijativu. Konačni dogovor će sada biti odložen najranije do jeseni, rekla su trojica zvaničnika. SAD izlaze na izbore 5. novembra.
Iako se očekuje da će lideri G7 u Pulji podržati široku ideju zajma Ukrajini, malo je verovatno da će se složiti oko bilo kojeg detalja.
Vašington je predložio uzimanje zajma od 50 milijardi dolara za Ukrajinu, koji bi se vraćao svake godine sa profitom ostvarenim od zamrznute ruske imovine. I EU i SAD se teoretski slažu oko tog plana – ali se ne slažu oko toga ko je na udici ako nešto krene naopako.
Ključno pitanje je ko će po zakonu biti obavezan da vrati zajam ako mađarska vlada naklonjena Rusiji stavi veto na produženje sankcija EU protiv Kremlja, koje zakonski moraju da se obnavljaju svakih šest meseci – čime će se odmrznuti sredstva Ruske centralne banke.
Ostali rizici uključuju da ruska imovina više ne zarađuje dovoljno ili da bude vraćena Rusiji u skladu sa mirovnim sporazumom.
SAD su predložile da evropske zemlje snose najveći teret finansijskog rizika ako se bilo šta od ovoga dogodi, predlažući da zemlje budu odgovorne srazmerno iznosu zamrznute ruske imovine koju drže.
Vašington je rekao da bi garantovanje zajma novcem američkih poreskih obveznika značilo uključivanje Kongresa u ratifikaciju sporazuma, prema trojici zvaničnika.
Zvaničnici EU nisu raspoloženi da pristanu na nešto što bi bilo na štetu njihovih poreskih obveznika. „Da je situacija obrnuta, rekli bi da smo ludi“, rekao je zvaničnik EU o predlogu SAD.
Zapadne zemlje zamrzle su oko 260 milijardi evra ruske suverene imovine od 2022. Od toga oko 200 milijardi evra leži u EU.
Poslovni interesi
Evropa i Amerika se takođe ne slažu oko kontrole nad kreditom i uticaja na to kako se novac troši, rekli su visoki evropski zvaničnici.
Ako Vašington ili institucije sa velikim američkim udelima, kao što je Svetska banka podele novac, američke kompanije su u vrhunskoj poziciji da profitiraju, kažu oni.
„EU je možda naivna, ali ovo ide predaleko“, rekao je diplomata EU. „Ovo bi koristilo uglavnom američkim kompanijama, tako da moramo detaljnije da razgovaramo o uslovima.“
Drugim rečima, EU želi da pregovara o tačnim uslovima raspodele sredstava kako njene kompanije ne bi bile izostavljene iz profitabilnih ukrajinskih ugovora.
Čak se pominje evropski kredit Ukrajini, bez SAD ili G7. Dok neke diplomate veruju da je ovo uglavnom način da se izvrši pritisak na SAD da naprave ustupke, zemlje EU su već razgovarale o pravnom uređenju u slučaju da odluče da to urade same.
Prema alternativnom planu, EU bi uzela zajam od 50 milijardi evra za Ukrajinu koji bi vratila prihodima od oko 200 milijardi evra ruske imovine zamrznute u EU.
Kao kolateral za zajam, EU bi koristila svoj sedmogodišnji budžet od 1,2 biliona evra. Visoki diplomata EU sugerisao je da ova opcija dobija na snazi jer ne zahteva jednoglasnu podršku država EU.
(RT)
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
