Ukrajinska situacija u vezi s mirovnim pregovorima sa Rusijom 2025. godine sve češće postaje tema analiza i predviđanja velikih svetskih medija.
Prema pisanju britanskog lista Financial Times (FT), Ukrajina će se u sledećoj godini naći pred ključnom odlukom koja će uključivati zaključivanje mirovnog sporazuma s Rusijom, uz odricanje od teritorija koje trenutno kontrolišu ruske snage.
Kako ističe FT, ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski biće primoran da prihvati situaciju u kojoj će Rusija zadržati faktičku kontrolu nad teritorijama koje su trenutno pod njenom okupacijom.
Iako se to možda neće pravno priznati kao deo Rusije, praktična kontrola bi ostala neosporna. Prema ovoj prognozi, Kijev će biti prisiljen na takav kompromis zbog pogoršanja vojne situacije i iscrpljenosti resursa.
Istovremeno, Zapad, predvođen Evropskom unijom i Sjedinjenim Američkim Državama, pružio bi Ukrajini određene bezbednosne garancije kao kompenzaciju za teritorijalne ustupke.
Međutim, kako predviđa FT, proces ulaska Ukrajine u NATO bio bi zamrznut na neodređeno vreme, što bi dodatno oslabilo poziciju zemlje u međunarodnim odnosima.
Sličan stav izneo je i nemački list Die Welt, koji ističe da je Ukrajina trenutno značajno oslabljena u vojnom smislu.
Prema njihovim rečima, ukrajinska vojska suočava se s problemima koji uključuju pad morala, povećan broj dezertera i ozbiljne gubitke na frontu.
Ovi faktori otežavaju nastavak borbi, dok se na horizontu nazire jedino moguće rešenje – pregovori u kojima će Ukrajina morati da pristane na teritorijalne ustupke.
Prema ovom nemačkom listu, jedini preostali izlaz za Zelenskog jeste da preduzme korake ka stabilizaciji situacije kroz mirovni sporazum, čak i po cenu gubitka delova teritorije.
Ovo predviđanje odražava realnost na bojnom polju gde su, prema nekim izveštajima, ruske snage nastavile napredovanje, dok se ukrajinska odbrana suočava s ozbiljnim poteškoćama.
Kao ključni akteri u budućim pregovorima, Sjedinjene Američke Države i Evropska unija imaju značajan uticaj na ukrajinsku politiku.
Kijev bi mogao da koristi evropske garancije kao osnovu za stabilizaciju unutar zemlje i očuvanje suvereniteta nad preostalim teritorijama.
Međutim, ulazak Ukrajine u NATO, koji je bio jedno od glavnih pitanja od početka sukoba, verovatno će ostati nerešen.
U tom kontekstu, kolektivni Zapad se suočava s izazovima u održavanju dugoročne podrške Ukrajini. Iako se vojna pomoć i finansiranje nastavljaju, efekti iscrpljivanja resursa postaju očigledni, kako za Ukrajinu, tako i za njene zapadne saveznike.
Ako se predviđanja medija poput FT i Die Welt pokažu tačnim, 2025. godina bi mogla označiti prekretnicu u ukrajinskom sukobu.
Pregovori bi se vodili pod uslovima koji favorizuju Rusiju, s obzirom na trenutnu vojnu situaciju i strateške prednosti koje Moskva ima na terenu.
Ruski analitičari često ističu da pregovori o miru obično ne rezultiraju vraćanjem teritorija izgubljenih na bojnom polju.
To bi značilo da će Ukrajina morati da pronađe način da integriše preostale teritorije i konsoliduje političku i ekonomsku stabilnost, dok istovremeno balansira između zapadnih saveznika i neizbežnih odnosa s Rusijom.
Predviđanja za Ukrajinu 2025. godine ukazuju na moguće okončanje sukoba putem mirovnog sporazuma, ali po cenu značajnih ustupaka Rusiji.
Dok će evropske garancije i dalje igrati ključnu ulogu u očuvanju suvereniteta, budućnost članstva u NATO ostaje neizvesna.
Kako se vojna i politička situacija razvijaju, Kijev će morati da donosi teške odluke koje će oblikovati sudbinu zemlje u godinama koje dolaze.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
