Vinari i pivari iz BiH imaju razloga da zadovoljno trljaju ruke, bar kada je u pitanju saradnja sa Kinom, jednom od najvećih ekonomskih sila na svetu.
Naime, izvoz njihovih proizvoda u tu daleku zemlju poslednjih godina beleži značajne rezultate, a što je posebno važno jer je, kako kažu iz vinarija „Vukoje“ i „Čitluk“, kao i iz „Sarajevske pivare“, u pitanju veliko tržište.
Željko Nakić, vlasnik vinarije „Čitluk“ i predsednik Grupacije vinara iz FBiH, kaže da je ta vinarija odavno prisutna u Kini i da tamo ima pet-šest manjih distributera.
Ističe da su Kinezi posebno zainteresovani za kupovinu ekskluzivnih vina, pre svega onih koja su dosta odležala.
„Oni ne pitaju za cenu“, kaže Nakić.
Vinarija „Vukoje“ iz Trebinja, prema rečima vlasnika Radovana Vukoja, na kineskom tržištu prisutna je skoro 10 godina.
„U pitanju je najbrže rastuće svetsko tržište i veoma je zanimljivo za sve u regionu. Oni su specifični po tome što su konzumaciju crvenih vina prepoznali kao zdravstveni aspekt, tako da 98 odsto izvoza prema toj zemlji čini crveni asortiman“, rekao je Vukoje za „Nezavisne“.
Vinari ističu da u poslu sa Kinom očekuju veću podršku resornih ministarstava i institucija na državnom i entitetskim nivoima, posebno kada je u pitanju promocija domaćih proizvođača, što bi dobro došlo i „Sarajevskoj pivari“, koja takođe izvozi u ovu zemlju.
Veliki potencijal
Iako je izvoz vina, piva i alkoholnih pića iz BiH u druge zemlje sveta povećan u protekloj godini, razlika između uvoza i izvoza, još je velika, naročito kada je pivo u pitanju.
Iz spoljnotrgovinske komore BiH kažu da dosta sarađuju sa vinarima i pivarima i da je to izvozni sektor koji ima veliki potencijal.
Međutim, vinari i pivari smatraju da bi situacija bila mnogo bolja kada bi BiH dobila kandidatski status za EU, jer bi se tada otvorila vrata mnogobrojnih fondova koji bi omogućili još bolje plasmane na inostranim tržištima.
Željko Nakić kaže da vinarija „Čitluk“ 75 odsto svojih vina izvozi u zemlje EU,i dodaje da su njihova vina prisutna na četiri kontinenta.
„Izvozimo četiri vrste vina, kamenu žilavku, to je posebna vrsta, vranac, vrhunsku žilavku i blatinu“, ističe Nakić, i dodaje da su već dugo prisutni i u Americi.
Nakić kaže da bi bilo dobro da se zaštite hercegovačke autohtone vrste grožđa, te da treba raditi na vraćanju onih vrsta koje su specifične, kao što je sorta grožđa trnjak.
Traže pomoć države
Radovan Vukoje smatra da BiH mnogo više kao država mora da učini na promociji samih vinskih regiona.
„Hercegovina je jedan od retkih regiona u Evropi koji u svom imenu sadrži ime vino i na osnovu toga mogli bismo da napravimo izuzetan marketing, ne samo za vino, nego i za sve ostale proizvode koje imamo u našem kraju. Jer, upravo vino za sebe vezuje i gastro-turizam i čini jedan veliki lanac tih autentičnih proizvoda“, kaže Vukoje.
On ističe da vinarije u BiH, među kojima i vinarija „Vukoje“, izvoze isključivo zahvaljujući kvalitetu svojih proizvoda.
„Treba se što više baviti autohtonim sortama i njih brendirati, a tu je pomoć države veoma bitna“, poručuje Vukoje.
Ističe da su u regionu ulaganja u izvoz i marketing ogromna i da resorni ministri u državi moraju da shvate da se mora ulagati, jer bez toga nema masovnog izvoza.
Melisa Sefer, portparol „Sarajevske pivare“, kaže da se izvoz piva iz te kompanije povećava iz godine u godinu, a da najviše izvoze u Hrvatsku.
Sarajevsko pivo prisutno je i na tržištima Severne Makedonije, Slovenije, Austrije, Nemačke, Albanije, SAD i Švedske.
(Nezavisne.com)
