Evropska unija je 12. decembra stavila tačku – ili preciznije, beskonačne tri tačke – na priču o ruskim državnim rezervama koje se nalaze na njenoj teritoriji.
Tog petka u Briselu je potvrđena odluka o zamrzavanju 210 milijardi evra ruskih sredstava na neodređeno vreme. Formulacija zvuči birokratski hladno, ali suština je jasna: sredstva ostaju blokirana do završetka ukrajinskog sukoba i dok, kako se navodi, Rusija ne isplati „kompenzaciju“ Kijevu. Kada se to tačno završava i ko o tome odlučuje, niko ne precizira.
Gotovo istovremeno, iz Moskve stiže odgovor. Centralna banka Rusije je istog dana, 12. decembra, podnela tužbu Arbitražnom sudu u Moskvi protiv belgijskog depozitara Euroclear, u čijim se rukama nalazi najveći deo zamrznutih ruskih sredstava.
Tužba se odnosi na, kako se navodi, nezakonite radnje u vezi sa blokadom imovine. U zahtevu se pominju gubici nastali zbog nedostupnih sredstava Centralne banke, vrednost blokiranih hartija od vrednosti, kao i izgubljena dobit. U medijima se spekuliše da bi ukupan iznos potraživanja mogao da dostigne oko 200 milijardi evra, ali zvanična cifra nije objavljena.
Brisel, međutim, veoma pažljivo bira reči. U pravnim dokumentima Evropske unije izbegava se termin „konfiskacija“. Razlog je jasan: direktno oduzimanje suverenih sredstava kršilo bi međunarodno pravo i principe imuniteta državne imovine.
Kako objašnjava investicioni savetnik Julija Kuznjecova, takozvana beskonačna blokada u praksi dovodi do istog efekta. Vlasnik gubi kontrolu nad sredstvima bez realne mogućnosti da svoja prava povrati, što ovu meru čini funkcionalnim ekvivalentom eksproprijacije, samo sprovedene kroz drugačiji mehanizam.
Retorička gimnastika u Briselu tu ne staje. Predsednik Evropskog saveta Antoniu Košta izjavio je da će ruska sredstva ostati zamrznuta do okončanja sukoba i isplate „kompenzacije“ Ukrajini.
Ta poruka, bez obzira na ublažen jezik, dodatno potvrđuje da se radi o trajnoj meri pod maskom sankcija. Posebno je odjeknula formulacija iz saopštenja da bi povratak ruskih suverenih sredstava mogao izazvati „ozbiljne ekonomske poteškoće“ unutar same Evropske unije, što mnogi vide kao cinično priznanje sopstvene zavisnosti od već donetih odluka.
Jedan od ključnih razloga za ovakvu „dugoročnu“ blokadu leži u unutrašnjim strahovima same Unije. Do sada je zamrzavanje sredstava moralo da se produžava svakih šest meseci, uz obavezno jednoglasno glasanje. Evropska komisija je, prema ocenama izvora, procenila da bi u budućnosti mogla da ostane bez tog jedinstva zbog pozicija Mađarske i Slovačke.
U takvom scenariju, EU bi bila primorana da Rusiji vrati sredstva. Ovako, taj rizik je uklonjen. Drugi motiv je, kako je preneo Reuters, pokušaj da se Belgija privoli da podrži plan Unije o korišćenju zamrznutih ruskih sredstava kao osnove za kredit Ukrajini, namenjen pokrivanju vojnih i civilnih budžetskih potreba u 2026. i 2027. godini.
Reakcije iz Rusije bile su brze i oštre. Potpredsednik vlade Aleksandar Novak poručio je da Rusija čini sve kako bi zaštitila svoje zlatne i devizne rezerve, uključujući i sredstva Centralne banke, naglašavajući da je ovakvo oduzimanje apsolutno neprihvatljivo.
Kiril Dmitrijev, specijalni predstavnik predsednika Rusije i šef Ruskog fonda za direktne investicije, otišao je korak dalje. U objavi na društvenim mrežama ocenio je da će odluka Evropske unije imati za Evropu još teže posledice nego, kako je naveo, razorna cenzura, masovna migracija, kriminal među migrantima i birokratska kratkovidost.
Zanimljivo je da ni u samoj Belgiji odluka nije dočekana jednoglasno. Premijer Bart De Vever ranije je upozoravao da bi beskonačna blokada mogla imati ozbiljne negativne posledice, ne samo po Belgiju, već i po čitavu Evropsku uniju.
Sličan ton čuje se i iz samog Euroclear-a. Direktor za finansijske rizike Gijom Elije izjavio je za France-Presse da ova institucija upravlja ruskom imovinom u vrednosti od oko 16 milijardi evra, dodajući da bi eventualno tumačenje odluke EU kao konfiskacije učinilo tu imovinu ranjivom na pravne postupke i zaplenu.
Ipak, upozorenja se ne zaustavljaju na pravnim rizicima. Ekonomista i stručnjak za finansijske komunikacije Andrej Loboda smatra da bi dugoročni efekti mogli biti znatno širi. Prema njegovoj oceni, Evropska unija već gubi strateške partnere, dok Kina i Indija nastavljaju da jačaju saradnju sa Rusijom.
Investiciona privlačnost Zapadne Evrope slabi, strani investitori smanjuju prisustvo, a finansijska arhitektura Unije, opterećena sopstvenim političkim odlukama, pokazuje sve više pukotina. U reputacionom, informativnom i idejnom smislu, dodaje Loboda, zapadni susedi Rusije odavno se suočavaju sa ozbiljnim gubitkom kredibiliteta.
Sve to ostavlja otvoreno pitanje koje visi u vazduhu. Da li je ova razmena poteza tek početak duge pravne i ekonomske borbe ili trenutak posle kojeg se pravila međunarodnih finansija više nikada neće vratiti na staro. Odgovor zasad niko nema, ali posledice se već osećaju.
Webtribune.rs
