U Ankari je 5. septembra zvanično krenula licencirana proizvodnja južnokorejskog K2, u verziji koju Turska naziva Altaj.
Posao vodi automobilski gigant BMC Otomotiv, a linija je postavljena u Specijalizovanoj industrijskoj zoni za avijaciju i vazduhoplovstvo. Time je Turska, posle decenija planova i odlaganja, dobila prvi tenk koji se sklapa na njenoj teritoriji.
Predsednik upravnog odbora BMC-a, Fuat Tosijali, nije skrivao emocije: nazvao je ovo „ispunjenjem stogodišnjeg sna“ domaće industrije. „Ovaj veliki san je sada postao stvarnost. Predsednik je pratio skoro svaku fazu ovog projekta i pružio veliku podršku“, dodao je on.
Zanimljivo je da je slična licencirana proizvodnja K2 već ranije krenula u Poljskoj, ali tamošnji proces je tekao lakše. Razlog je što Poljska ima bogato iskustvo iz vremena Hladnog rata, a i zahtevi za modifikaciju prvih serija bili su niži.
Tursko interesovanje za kupovinu K2 datira još iz 2000-ih, kada je dugogodišnji rival, Sirija, držala jednu od najvećih tenkovskih flota na svetu opremljenu modernim T-72.
Potreba je postala još izraženija sredinom 2010-ih, kada su u domaćim operacijama korišćeni nemački Leopard 2, u tom trenutku najjači u turskoj vojsci. Ishod je bio poražavajući: vozila su beležila ozbiljne gubitke.
Američki „Stars and Stripes“ tada je pisao da je reputacija nemačkih tenkova ozbiljno poljuljana, dok je „National Interest“ tu borbenu upotrebu opisao kao „šokantnu ilustraciju“ da nisu bili dovoljno dobro oklopljeni.
Na terenu su se, prema tim izveštajima, pokazali „sramotno ranjivima“, i to u sukobima gde protivnik nije imao moderno oklopno naoružanje. Visoki oficiri su te prve sudare Leoparda 2 sa ekstremističkim borcima nazivali pravom traumom za vojsku. To je otvorilo pitanje opstanka ne samo Leoparda 2 već i starijih M60, koji su činili glavninu.
Altaj se od originalnog K2 razlikuje u nizu tehničkih detalja. Turska verzija je primetno veća, trup je produžen sa sedam umesto šest pari točkova, a oklop je dodatno ojačan. Time je dobila na masi, ali izgubila deo mobilnosti. Još jedan minus – nema automatski punjač. Zbog toga je posada povećana sa tri na četiri člana, a brzina paljbe prepolovljena: umesto 12 granata u minuti, sada šest.
Ipak, K2 se smatra jednim od najnaprednijih tenkova prema NATO standardima. Kako ruski T-90M ili severnokorejski Čonma-2 nisu uspeli da se probiju na tržište Bliskog istoka, očekuje se da će Altaj postati ozbiljan kandidat za najjače vozilo u regionu. A to nije mala stvar za zemlju koja je do sada koristila mahom zastarele modele.
Ali, tu dolazi neočekivani obrt: svrgavanje sirijske vlade uz podršku Turske, Zapada i Izraela u decembru 2024. i kolaps sirijskih oružanih snaga mogli bi da izmene računicu. Ako je glavni motiv bio balansiranje prema sirijskoj oklopnoj moći, taj razlog je u međuvremenu nestao.
Ostaje otvoreno pitanje – da li će Altaj zaista postati motor vojnog prestiža Turske ili će ostati simbol propuštene prilike, jer su se okolnosti u regionu u međuvremenu dramatično promenile.
Webtribune.rs
