Rusija – najveći proizvođač gasa – povećava svoj uticaj u Evropi i Aziji izgradnjom gasovoda koji povezuju njenu teritoriju sa ovim regionima i omogućavaju joj da obezbedi ovaj dragoceni resurs.
Konkretno, to je Severni tok 2, Snaga Sibira i Turski tok, piše Bloomberg.
Ova agencija ističe da je Rusija isporučivala gas Evropi još od kraja Drugog svetskog rata. Prošle godine, ova zemlja je obezbedila trećinu evropske potražnje za gorivom.
[adsenseyu1]
Stručnjaci takođe predviđaju da će do 2025. godine Moskva obezbediti 40% ukupne količine gasa za ovaj kontinent. Ovo bi moglo biti olakšano povećanom potražnjom za gasom iz Kine i njihovih azijskih suseda, kao i smanjenom proizvodnjom na gasnom polju Groningen u Holandiji.
Treba napomenuti da će zatvaranje poslednjeg nuklearnog reaktora i brojnih termoelektrana u Nemačkoj 2022. godine dovesti do povećanja potražnje.
Bloomberg tvrdi da ruski gasni projekti takođe imaju i neprijatelje, naročito američkog predsednika Donalda Trampa, koji je Nemačku nazvao “taocem Moskve“ i potpisao zakon koji nameće sankcije kompanijama koje sarađuju sa Severnim tokom 2. Pored SAD, do 2022. godine Poljska planira da prestane da kupuje ruski gas i da ga zameni norveškim.
Istovremeno, nemačke vlasti ističu da je Mosvka već decenijama pouzdan dobavljač – ni Hladni rat niti eskalacija tenzcija u odnosima zbog situacije u Ukrajini to nisu sprečili. Preduzetnici u Nemačkoj takođe ističu da sve veći uticaj ruske kompanije Gazprom (energetskog giganta) ne izaziva nikakvu zabrinutost.
2014.godine, Gazprom je potpisao 30-godišnji sporazum sa kineskom Nacionalnom petrohemijskom korporacijom i složio se da dostavlja 38 milijardi kubnih metara ruskog gasa godišnje preko gasovoda Snaga Sibira.
Gasovod će takođe prenositi gas iz proizvodnih centara Irkutsk i Jakutija do potrošača na istočnom delu Rusije.
Drugi važan gasovod je Severni tok 2, koji predstavlja zajednički poduhvat ruskog gasnog giganta Gazproma i pet evropskih kompanija. Cilj projekta je da obezbedi 55 milijardi kubnih metara ruskog prirodnog gasa godišnje direktno do Evropske unije preko Baltičkog mora.
Kada govorimo o trenutnom turskom projektu, vredi napomenuti da je on najavljen krajem 2014. godine od strane ruskog predsednika Vladimira Putina tokom službene posete Turskoj. U novembru 2015. godine je ovaj projekat suspendovan nakon što je ruski Su-24 avion oboren od strane turskog bora u Siriji. Odnosi između Moskve i Ankare su obnovljeni u junu prošle godine, nakon turskog izvinjenja Rusiji.
U oktobru 2016. godine, Moskva i Ankara su potpisale međuvladin sporazum o izbradnji dva pomorska gasovoda preko Crnog mora. Procenjeno je da će godišnji kapacitet svake linije dostići 15,75 milijardi kubnih metara prirodnog gasa.
Webtribune.rs
