Pretnja carinama koju je američki predsednik Donald Tramp ponovo stavio u fokus tokom svoje nove predsedničke administracije izazvala je strahovanja o mogućim posledicama na globalnu trgovinu i privredni rast.
Njegova politika „Amerika na prvom mestu“ često je koristila carine kao instrument za postizanje političkih i ekonomskih ciljeva, ali kako ističe Ručir Šarma, predsedavajući Rokefeler grupe, posledice ovog pristupa su se pokazale dalekosežnim i često kontraproduktivnim.
Carine su decenijama bile jedno od glavnih oružja američke ekonomije. Šarma primećuje da su se zemlje na koje su one bile usmerene različito prilagođavale – dok su se neke pokoravale pritiscima, druge su tražile alternativne trgovinske partnere.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Trampova administracija je posebno agresivno koristila carine kao političko sredstvo, ciljajući ne samo Kinu, već i druge ekonomske saveznike, poput Evropske unije i Kanade.
Međutim, umesto da osigura američku dominaciju u trgovinskim tokovima, ova strategija je imala efekat slabljenja američke uloge u globalnoj trgovini.
U proteklih osam godina, globalna trgovina je doživela značajne promene. Dok je ukupna trgovina kao procenat globalnog BDP-a ostala stabilna na oko 60 odsto, udeo SAD u trgovinskim tokovima nastavio je da opada.
Na vrhuncu globalizacije, SAD su činile ključni deo svetske trgovine, ali njihov trenutni udeo pao je ispod 15 odsto.
Nasuprot tome, mnoge druge zemlje i regioni, poput Azije, Bliskog istoka i Evrope, povećali su svoje učešće u globalnoj trgovini. Na primer, zemlje poput Kine, Ujedinjenih Arapskih Emirata, Poljske, Italije i Vijetnama doživele su veliki rast trgovinskih tokova.
Kina, posebno, igra ključnu ulogu u rastu svetske trgovine, sa pet od deset najbrže rastućih trgovinskih koridora koji uključuju ovu azijsku silu.
Uprkos tome što je američka ekonomija nastavila da raste, njen rast nije bio povezan sa trgovinskim aktivnostima. SAD su se sve više oslanjale na svoj finansijski sektor, sa udelom u globalnim kapitalnim indeksima koji je porastao na skoro 70 procenata.
Međutim, trgovinski sektor SAD nije pratio ovaj trend, što ukazuje na drugačiju vrstu dominacije koja se više oslanja na unutrašnje resurse i finansijske tokove nego na robnu razmenu.
Kako se globalna trgovina udaljavala od SAD, mnoge zemlje su počele da pronalaze alternative. Evropske zemlje, Bliski istok i azijski regioni su povećali svoje međusobne trgovinske tokove, gradeći nove saveze i infrastrukturne projekte.
Jedan od ključnih faktora ovog preokreta je uspon Kine, koja je postala dominantna trgovačka sila zahvaljujući svojoj politici „Pojas i put“, čime je povezala Aziju, Afriku i Evropu kroz mrežu trgovinskih ruta.
Poljska, Italija, Švedska i Turska takođe su zabeležile značajne trgovinske dobitke u poslednjih nekoliko godina. Ovaj preokret ukazuje na to da su zemlje, čak i unutar američke savezničke mreže, počele da diversifikuju svoje trgovinske odnose, smanjujući zavisnost od SAD.
Iako su Trampove carine bile namenjene pre svega slabljenju Kine, čini se da su one imale suprotan efekat. Kineska ekonomija, iako pod pritiskom, uspešno se prilagodila promenama, uspostavljajući čvršće trgovinske veze sa zemljama u razvoju i ključnim saveznicima SAD.
S druge strane, saveznici Vašingtona poput Evropske unije i Japana sve češće traže alternativne puteve kako bi umanjili zavisnost od američke ekonomije.
Ova politika je rezultirala time da mnoge zemlje koje su nekada bile usko povezane sa američkom trgovinom sada preusmeravaju svoje tokove ka Aziji i Bliskom istoku.
Na primer, zemlje poput Grčke i Vijetnama ostvarile su značajan rast trgovine upravo zahvaljujući diverzifikaciji svojih trgovinskih partnera.
Dok je američki udeo u globalnoj trgovini opadao, njen udeo u finansijskom sektoru je rastao. Amerika sada dominira globalnim kapitalnim tokovima, sa više od dve trećine svetskog kapitala koji je povezan sa američkim tržištima.
To ukazuje na pomeranje fokusa američke ekonomske dominacije sa robe na finansije, što može imati dugoročne posledice na globalnu ekonomsku ravnotežu.
Međutim, postavlja se pitanje koliko je ovaj model održiv. Iako SAD nastavljaju da rastu kao ekonomska sila, trgovinski deficiti i sve manja uloga u trgovinskim tokovima mogli bi oslabiti njenu poziciju u budućim pregovorima i savezništvima.
Svet se kreće ka trgovinskoj stvarnosti gde SAD igraju sve manju ulogu. Politika carina i protekcionizma nije donela očekivane rezultate za Vašington, već je doprinela ubrzanju trgovinskih tokova između drugih zemalja.
Kako globalna trgovina sve više gravitira prema Aziji, Evropi i Bliskom istoku, SAD će se suočiti sa izazovima prilagođavanja novoj realnosti gde njihova dominacija u trgovinskom sektoru nije zagarantovana.
Da li će Tramp 2.0 uspeti da preokrene ovaj trend, ostaje da se vidi, ali trenutni pokazatelji sugerišu da svet nastavlja da se okreće trgovini bez Amerike kao centralne tačke.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
