Prošle godine Rusija je uvećala isporuke LNG-a Evropi, na đubrivu koje je izvezla EU zaradila je 40 odsto više novca nego 2021, dok je ruskih dijamanata uvezeno u EU u vrednosti od 1,4 milijarde evra
Sa deset paketa sankcija uvedenih Ruskoj federaciji zbog sukoba u Ukrajini, Evropska unija primenila je najstrože kazne ikada uvedene nekoj stranoj zemlji. Ali, njihov uticaj „neće biti dovoljno značajan da ograniči rusku sposobnost da vodi rat protiv Ukrajine u 2023“, naveo je Evropski parlament.
Uz to, dosta trgovine još uvek se obavlja između 27 država članica Evropske unije i Rusije, što se u izveštaju Rojtersa tumači kao rezultat uspešnog lobiranja, nevoljnosti EU da primi jači ekonomski udarac i zabrinutosti zbog efekta na globalni lanac snabdevanja.
Evropska unija uvezla je iz Rusije dobra u vrednosti od 171 milijarde evra od marta 2022. do kraja januara ove godine, pokazuju podaci Eurostata. Ta brojka suprotstavljena je onoj od 60 milijardi evra koliko je EU prošlog meseca saopštila da je opredelila za Ukrajinu tokom prošle godine, konstatuje Rojters.
Pratite izbor naših najboljih vesti na Telegramu.
Navodi se i da je 2021. godine Rusija bila peti najveći spoljnotrgovinski partner EU sa robnom razmenom vrednom 258 milijardi evra.
[adsenseyu1]
Što se tiče gasa, koji nije obuhvaćen evropskim sankcijama, EU je 2022. isporučeno 40 odsto manje ruskog gasa nego prethodnih godina, ali kada je reč o tečnom prirodnom gasu (LNG) stvar je potpuno drugačija.
Ruske isporuke LNG-a Evropi porasle su od početka Specijalne vojne operacije: sa 16 milijardi kubnih metara u 2021. na 22 milijarde kubnih metara u 2022. godini, pokazuje analiza EU.
Napominje se da su isporuke LNG-a inače bile manje nego isporuke ruskog gasa preko gasovoda koje su bile oko 155 milijardi kubnih metara godišnje pre početka rusko-ukrajinskog sukoba i uvođenja sankcija EU Ruskoj federaciji.
Sankcije nisu uvedene ni na rusku nuklearnu industriju, a ograničenjima u ovoj oblasti otvoreno su se protivile Mađarska i Bugarska. Uvoz proizvoda ruske nuklearne industrije u EU dostigao je gotovo 750 miliona evra u 2022, prema podacima Eurostata.
[adsenseyu4]
Zbog jednog od tih proizvoda, obogaćenog uranijuma, prošlog meseca je „Grinpis“ kritikovao francusko ministarstvo energetike navodeći da su značajno povećali njegov uvoz iz Rusije od početka rusko-ukrajinskog sukoba. Iz Pariza je tada objašnjeno da bi bilo skuplje raskinuti ugovore koje imaju s Rusijom nego nastaviti ih.
Na dugačkoj listi EU sankcija nisu ni ruski dijamanti kojih je blok prošle godine uvezao u vrednosti od 1,4 milijarde evra. Na crnoj listi nije se našla ni ruska kompanija koja se bavi njihovim iskopavanjem Alrosa, koja je pod kontrolom države.
Porasla je i vrednost uvezenog đubriva iz Rusije: prošlogodišnji uvoz u EU bio je vredan 2,6 milijardi evra, 40 odsto više nego 2021. budući da je smanjenje isporuka nadoknađeno rastom cena đubriva. Potaša iz Rusije je strogo ograničena ili zabranjena u EU, ali druge vrste đubriva slobodno se uvoze.
Među sirovinama koje takođe ne podležu evropskim sankcijama je i nikl koji se koristi u proizvodnji čelika. EU je uvezla ovog materijala u vrednosti od 2,1 milijarde evra 2021, a čak 3,2 milijarde evra prošle godine, zabeležila je statistika Eurostata.
Neka „velika imena“ izostavljena su sa liste kompanija i pojedinaca iz Ruske federacije kojima je EU uvela sankcije, navodi Rojters. Na spisku koji obuhvata čak 1.700 firmi i pojedinaca, osim Alrose, nema ni Rosatoma, Gasprombanke i Lukoila.
Pratite naše najbolje vesti na Vkontakte
(RT)
