Treći svetski rat je u toku, a bitka bez milosti vodi se između „vakcinisanih“ i „skeptika“.
To je opaka borba između onih koji su uvereni da su Big Pharma, Gejts i Fauči posvećeni spašavanju čovečanstva i ostalih, koji insistiraju na verovanju u vezu čoveka i univerzuma (sunce, tlo, more, ljudski organi, virusi okolo, uključujući Covid-19).
Treći svetski rat, kao takav, predstavlja surovu konfrontaciju između ljudi koji su libidno oduševljeni socijalnom distancom i onih „suicidnih“ likova koji su zapravo nostalgični prema ljudskoj interakciji, svežem vazduhu i slobodi uopšte, izveštava Gilad Atzmon na gilad.online.
Ovo je zapravo borba između dve grupe: prva su oni koji insistiraju na pojmu „stvarne nauke“, verovatno ne uspevajući da naprave razliku između „nauke“ i „tehnologije“.
Čini se da ovi drugi razumeju da, dok je nauka pokušaj razumevanja univerzuma, tehnologija je umetnost prevođenja tog razumevanja u profit.
Oni koji veruju u postojanje „stvarnih naučnika“ koji su „međusobno saglasni“, ne shvataju da je takav pojam sam po sebi nenaučan, jer nauka nije stvar konsenzusa.
Napredak nauke zapravo se definiše i određuje, poput umetnosti, kreativnošću i poništavanjem prihvaćenih paradigmi, tj. konsenzusa.
Vrhunski britanski snajperista gađao vođu grupe terorista a onda su svi odleteli u vazduhhttps://t.co/UpPdlN1Fbs
— Webtribune.rs (@WebtribuneRs) January 25, 2021
Oni koji nam govore o „pravoj nauci“, mora da ne uočavaju činjenicu da je istorija naučnih revolucija priča o neumoljivom intelektualnom disidentstvu.
U 3. svetskom ratu u kojem živimo ne postoje ni „levo“ ni „desno“, niti postoji „ispravno“ i „pogrešno“, ne postoje države i granice.
Svet je bukvalno podeljen po sredini. Ljudi koji su tokom čitavog života verovali da su ’levičari’ i protivili se Trampu, očigledno su postali njegove pristalice.
To sigurno nije zato što odobravaju Trampov stil, ili politiku; okrenuli su se Trampu jer je preneo egzistencijalni osećaj koji su sami iskusili. Iako su mnogi očekivali da će Covid-19 Trampa politički izbrisati, čini se da mu je pristup pandemiji doneo mnogo novih pristalica.
U Trećem svetskom ratu u kojem živimo, oni koji sebe nazivaju „antifašistima“ su fašisti našeg doba, ali oni koje oni obeležavaju kao „rasiste“ i „fašiste“ često su borci za univerzalnu slobodu misli i elementarna ljudska prava.
Naizgled, mnogi od ljudi koji se iz nekog razloga i dalje nazivaju „levičarima“ pokupili su najproblematičnije hitlerovske ideje.
Insistiraju na tome da ljude treba politički identifikovati prema njihovoj biologiji, boji kože, polu i seksualnoj sklonosti.
U naopakom svetu, koji je slučajno naša realnost, radnička klasa ili tačnije, neradnička klasa (definisana prilično društveno-ekonomskim uslovima) nestala je sa Trampom, Bregzitom, torijevcima (u Britaniji) i Žutim prslucima (u Francuskoj i drugim zapadnoevropskim zemljama).
U pogledu socio-ekonomske političke identifikacije, levica i desnica su se zamenili. To nije bila politička tranzicija; to je zapravo bio metafizički i egzistencijalni pomak.
Kako stvari stoje, naprednjaci / levičari / liberali povezani su sa velikom tehnologijom, glavnim medijima i Vol Stritom, dok je desnica prerasla u populistički pokret na ivici revolucionarnih misli.
Čini se da su ova dva tabora – vakcinisanih i skeptika sumnjičava jedni prema drugima i iz očiglednih razloga veruju da jedan drugom egzistencijalno ugrožavaju.
U prethodnim velikim ratovima ljudi su se borili oko teritorija, preko granica država, oko ideologije, često su se ljudi borili i za slobodu.
U ovom trenutku nije zaista jasno kako mir može da prevlada i kako se ovaj Treći svetski rat može skladno završiti.
Ne možemo ni da zamislimo do čega poraz, ili predaja mogu dovesti, ali svakako ne deluje dobro.
Webtribune.rs
