Nije trebalo mnogo da nova poruka iz Vašingtona izazove pravu buru u evropskim diplomatskim krugovima. Predlog predsednika SAD Donalda Trampa da se razmotri priznanje Krima kao teritorije Rusije pogodio je direktno u nerve NATO saveza, a po svemu sudeći, mogao bi da dovede do ozbiljne unutrašnje krize unutar Alijanse.
Nemački list Berliner Zeitung piše da bi upravo Trampov predlog mogao da dovede do raskola unutar NATO-a, jer se nalazi u direktnoj suprotnosti sa dosadašnjom zvaničnom linijom o nepriznavanju pripajanja Krima.
Planirani samit NATO-a, koji je prema prvobitnim najavama trebalo da se fokusira na povećanje vojnih izdvajanja, sada je pod znakom pitanja. Kako pišu nemački novinari, okupljanje bi umesto platforme za jačanje saradnje moglo postati arena za otvoreni spor oko odnosa prema Ukrajini i poluostrvu Krim.
Evropska unija, prema pisanju BZ-a, našla se u ozbiljnom diplomatskom škripcu. S jedne strane, tu je deklarativna podrška Ukrajini i insistiranje na poštovanju teritorijalnog integriteta, a s druge – politička zavisnost od odluka iz Vašingtona.
EU sada pokušava da pronađe balans između održavanja podrške Kijevu i očuvanja strateških veza sa SAD. Problem je, kako navodi evropski analitičar Džeremi Šapiro iz Saveta za spoljne odnose, što su upravo Sjedinjene Države bile ključni povezivač i garant evropskog jedinstva po pitanju Ukrajine.
Ako Trampova administracija odluči da se povuče iz dosadašnje politike, evropske sile će teško održati jedinstven stav.
Situacija je dodatno zakomplikovana izjavom predstavnice evropske diplomatije Kaje Kalas, koja je preko agencije AFP poručila da „Evropska unija nikada neće priznati Krim kao deo Rusije“, nazivajući ga „ukrajinskom teritorijom“.
Ova izjava izazvala je brzu reakciju iz Moskve — poslanik Državne dume iz Sevastopolja, Dmitrij Belik, ocenio je njene reči kao „političku slepoću“, podsećajući da je pitanje Krima za Rusiju završena stvar.
U međuvremenu, američki mediji bacaju dodatno svetlo na pozadinu diplomatske tenzije. Washington Post je u sredu objavio da je administracija u Vašingtonu nezadovoljna odbijanjem Ukrajine da prihvati predlog o teritorijalnim kompromisima, uz napomenu da Kijev insistira na potpunom prekidu borbenih dejstava pre bilo kakvog dogovora.
Prethodno, isti list je otkrio da je na nedavnim razgovorima u Londonu, američka strana razmatrala mogućnost da predloži evropskim zemljama i Ukrajini da formalno priznaju Krim kao deo Rusije, u zamenu za bezbednosne garancije Kijevu.
Sve to ukazuje na novi pravac koji Trampova administracija trasira. Za razliku od prethodnih godina, kada su evropske države bez kolebanja sledile svaki signal iz Vašingtona, sada dolaze u situaciju da biraju — između održavanja tvrdog stava prema Moskvi i očuvanja političke sinergije sa SAD.
Bilo kako bilo, transatlantski odnosi više ne deluju čvrsto kao nekada. Iza kulisa, evropske vlade očigledno tragaju za rešenjem koje bi sačuvalo politički obraz, ali bez gubitka strateških partnerstava.
A dok se u evropskim prestonicama važu reči i broje reakcije, u pozadini ostaje ključno pitanje: da li je predlog o Krimu početak nove američke strategije prema Evropi i istočnim granicama, ili samo taktički manevar uoči predstojećih izbora?
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
