Godinu dana pošto je zvanično lansirana ideja o „Zlatnoj kupoli“, ambicioznom američkom sistemu raketne odbrane, jasno je da se planovi ne odvijaju onom brzinom kakva je bila zamišljena na početku.
Na papiru, sve je delovalo jasno: izvršna uredba potpisana 27. januara 2025. godine, rok do 2028, politička podrška sa samog vrha. U praksi, međutim, stvari su znatno složenije i, bar za sada, prilično usporene.
Zanimljivo je da ključni problem nije nedostatak novca. Naprotiv. Programu je prošlog leta dodeljeno oko 25 milijardi dolara, ali većina tog iznosa još uvek nije potrošena. Kako navode dvoje američkih zvaničnika, sredstva su dostupna i mogu brzo da budu aktivirana, ali se čeka na odluke koje će definisati osnovne elemente sistema, pre svega njegovu svemirsku arhitekturu. Dok se te dileme ne razreše, ozbiljniji finansijski zamah ostaje na čekanju.
U Pentagonu poručuju da se proces ipak kreće. U odgovoru na pitanja Rojtersa, jedan zvaničnik je naveo da kancelarija zadužena za „Zlatnu kupolu“ nastavlja da ispunjava ciljeve postavljene izvršnom uredbom.
Iza te birokratski smirene formulacije krije se prilično zahtevan posao: proširenje postojećih kopnenih sistema, poput presretačkih projektila i senzora, ali i dodavanje potpuno novih, eksperimentalnih komponenti u svemiru.
Te komponente bi trebalo da omogućavaju detekciju, praćenje i eventualno suzbijanje potencijalnih opasnosti iz orbite, kroz mreže naprednih satelita i tehnologija o kojima se i dalje vodi intenzivna rasprava.
Upravo tu su se, prema dostupnim informacijama, pojavile ozbiljne pukotine. Jedan od zvaničnika ukazuje da je interni spor oko poverljive svemirske opreme bio jedan od glavnih razloga za zastoje.
Direktor iz odbrambene industrije, koji je insistirao na anonimnosti, procenjuje da se lomila koplja oko komunikacionih standarda unutar tih sistema. Drugi sagovornik iz iste industrije ide korak dalje i sugeriše da je u pitanju tehnologija koja bi mogla da ima sposobnost onesposobljavanja satelita, što dodatno komplikuje i tehničke i političke odluke.
Da se stvari ne odvijaju u tišini, potvrđuju i navodi američkih zvaničnika da je od decembra održan najmanje jedan poverljiv brifing za predstavnike odbrambenih kompanija, posvećen upravo arhitekturi svemirske opreme.
Paralelno s tim, kako objašnjava Tom Karako, stručnjak za bezbednost oružja iz Vašingtonskog centra za strateške i međunarodne studije, veći deo prethodne godine otišao je na bezbednosne revizije, kadrovske odluke i odobravanje izuzetno složenih planova. Po njegovoj proceni, malo je verovatno da će ceo projekat biti u potpunosti završen do 2028. godine.
Karako ipak dodaje nijansu realizma u priču. U naredne tri godine, kaže on, moguće je uraditi mnogo na boljoj integraciji onoga što već postoji. Ali, gotovo je izvesno da će pojedini segmenti „Zlatne kupole“ nastaviti da se razvijaju i implementiraju i posle formalnog roka. Drugim rečima, 2028. neće biti završna linija, već pre neka vrsta međustanice.
Kao da tehničkih i organizacionih pitanja nije dovoljno, u celu priču se uvlači i geopolitika. Jedno od otvorenih pitanja jeste uloga Grenlanda. Donald Tramp je nedavno direktno povezao američku kontrolu nad tom danskom teritorijom sa projektom raketne odbrane, više puta ističući da je preuzimanje Grenlanda „ključ za projekat“. Kako će se ta ideja uklopiti u već komplikovanu slagalicu, za sada ostaje nejasno.
Sve u svemu, „Zlatna kupola“ i dalje postoji kao snažan politički i bezbednosni koncept, ali između ambicije i realizacije stoji čitav niz tehničkih, finansijskih i strateških odluka koje tek treba preseći.
Koliko će se brzo te kockice složiti i da li će se prvobitni planovi prilagoditi realnosti, pitanje je koje će, po svemu sudeći, ostati otvoreno još neko vreme.
