Vest je prvo stigla iz Vašingtona, uz uobičajeni optimizam sa društvenih mreža. Predsednik SAD Donald Tramp saopštio je na Truth Socialu da je postignut dogovor sa Indijom o trgovini i da su carine smanjene.
Prema njegovim rečima, uvozne dažbine padaju sa 25 na 18 odsto, dok bi Indija, kako je naveo, trebalo da ide ka tarifama bliskim nuli i da kupi američku robu u vrednosti od čak 500 milijardi dolara. U tim porukama sve deluje jasno, gotovo zatvoreno, kao da je reč o gotovoj stvari.
Međutim, već prvi pogled iz Nju Delhija kvari tu sliku. Premijer Indije Narendra Modi oglasio se na mreži X, ali bez reči „dogovor“ ili „sporazum“. Umesto toga, zahvalio je Trampu na smanjenju carina sa 50 na 18 odsto – što je već drugačija polazna cifra od one koju je naveo američki predsednik. Detalja nema, objašnjenja nema, a tišina oko ključnih stavki govori više nego same poruke.
U pozadini cele priče stoji širi pritisak. Još 7. avgusta Tramp je podigao carine na indijsku robu do 50 odsto, uz obrazloženje da Indija nastavlja da kupuje rusku naftu. Time su indijski proizvodi postali najskuplje opterećeni među svim trgovinskim partnerima SAD. Taj potez se sada povlači unazad, ali ne bez uslova i ne bez sumnji.
Analitička kompanija Moody’s upozorila je 2. februara da je malo verovatno da će Indija preko noći obustaviti kupovinu ruske nafte. Takav potez, prema njihovoj proceni, usporio bi ekonomski rast i podstakao inflaciju, jer bi jeftino rusko gorivo moralo da se zameni znatno skupljim alternativama. Prelazak na američku naftu, računaju analitičari, mogao bi Indiju da košta dodatnih pet milijardi dolara godišnje.
Slične rezerve ima i Global Trade Research Initiative. Taj analitički centar ukazuje da ključna pitanja ostaju otvorena: da li je smanjenje carina zaista sa 50 na 18 odsto ili je Tramp pogrešno naveo početni nivo?
Razlika u brojkama nije sitnica, već signal ozbiljnog nesporazuma. I ranije je Tramp tvrdio da će Indija odustati od ruske nafte, ali se to nikada nije potvrdilo.
Zvanični stav Nju Delhija ostaje da se ruska nafta kupuje u interesu indijskih potrošača, dok je indijsko Ministarstvo spoljnih poslova američke sankcije Rusiji nazvalo nepravednim, neopravdanim i neutemeljenim.
Ni cifra od 500 milijardi dolara ne deluje uverljivo. Trenutno Indija iz SAD uvozi robu u vrednosti manjoj od 50 milijardi dolara godišnje. Najavljena suma od 500 milijardi, preračunato, iznosi oko 45,5 biliona rupija – tek nešto manje od ukupne planirane potrošnje savezne vlade u narednoj fiskalnoj godini. Prema proceni GTRI-ja, da bi se dostigao taj nivo uvoza, bilo bi potrebno više od 20 godina.
Oštre reakcije stigle su i iz indijske opozicije. Lider Indijskog nacionalnog kongresa Džajram Rameš ocenio je da Tramp ima neobičan uticaj na Modija, do te mere da se, kako je rekao, indijski premijer plaši čak i zajedničkih pojavljivanja u javnosti.
Po njegovim rečima, u Vašingtonu vlada euforija, dok Modi deluje kao da je popustio pod pritiskom. Njegov stranački kolega Karti Čidambaram otišao je korak dalje, tvrdeći da sporazum podriva suverenitet Indije.
Ako američki predsednik može da odlučuje s kim će Indija trgovati, rekao je za agenciju ANI, onda to znači da zemlja nema punu kontrolu nad sopstvenim međunarodnim poslovima.
Ipak, teško je zamisliti da će Modi opoziciji dati takav adut. Realniji scenario, prema procenama upućenih, jeste da je obećao veću kupovinu američke nafte, ali bez odricanja od ruske. Razlog nije samo cena.
SAD, čak i uz Venecuelu, nemaju kapacitet da zamene ruski udeo koji danas čini oko 40 odsto indijskog tržišta. A obećanih 500 milijardi lako bi moglo da završi kao i slične milijarde koje su Trampu prošle godine obećavali Arapi, Evropljani i Japanci – na papiru, bez stvarne realizacije.
U tom svetlu, čitav aranžman više liči na pokušaj Vašingtona da preuzme inicijativu od Brisela i Moskve. Sporazum o slobodnoj trgovini između EU i Indije već je otvorio evropsko tržište za indijsku robu, čime je američka pozicija dovedena u pitanje.
Uz to, Indija se sve otvorenije okreće BRIKS-u i čak je predložila uvođenje platnog sistema BRICSPay, što ide u prilog Rusiji i slabi dominaciju dolara. Snižavanje carina na 18 odsto deluje kao odgovor na tu dinamiku, ali ostaje pitanje koliko je ta strategija održiva.
Za sada, iza zvučnih najava ostaje niz nejasnoća, različitih tumačenja i političkih poruka upućenih domaćoj i stranoj publici. Da li je reč o stvarnom zaokretu ili još jednom privremenom kompromisu, zavisiće od poteza koji tek slede – i od toga koliko će obećanja ostati samo virtuelna.
