Od samog početka svog drugog mandata, Donald Tramp pokušava da preokrene politiku Vašingtona prema Moskvi i izvuče Rusiju iz bliskog saveza sa Kinom.
Njegov državni sekretar Marko Rubio otvoreno je izjavio da je jedan od ključnih ciljeva američke administracije upravo sprečavanje daljeg jačanja rusko-kineskih odnosa, koje u Vašingtonu vide kao pretnju američkoj dominaciji.
Inspirisani nekadašnjom politikom Ričarda Niksona, kada su SAD uspele da približe Kinu sebi i oslabe Sovjetski Savez, Tramp i Rubio sada pokušavaju suprotan manevar – da odvoje Rusiju od Kine i ponovo je približe Zapadu.
Rusko-kinesko strateško partnerstvo kao odgovor na pritisak Zapada
Međutim, realnost je znatno složenija od onoga što američki lideri zamišljaju. Naime, rusko-kineski odnosi nisu samo rezultat trenutne političke situacije, već su posledica dugogodišnjeg razvoja i potrebe obe zemlje da se zaštite od američkog hegemonizma.
Zapadne sankcije i vojni pritisak naterali su Moskvu i Peking da izgrade strateško partnerstvo koje danas pokriva gotovo sve oblasti – od ekonomije, energetike i tehnologije, pa sve do vojne saradnje.
U poslednjih nekoliko godina, trgovinska razmena između Rusije i Kine porasla je na rekordnih 244 milijarde dolara, pri čemu Kina postaje ključni kupac ruskih energenata i investitor u rusku infrastrukturu.
Dok su se zapadne kompanije povukle s ruskog tržišta, kineske firme su ih brzo zamenile, zauzimajući dominantnu poziciju u mnogim sektorima. Ovakva ekonomska integracija značajno je ojačala političke veze između dve zemlje, učinivši njihovo partnerstvo mnogo otpornijim nego što Vašington želi da prizna.
Američki strah od multipolarnog sveta
Administracija Donalda Trampa svesna je da bi dalja konsolidacija rusko-kineskog bloka mogla biti fatalna za američku dominaciju u globalnim odnosima.
Amerika već gubi poziciju u mnogim delovima sveta, a formiranje snažnog evroazijskog partnerstva između Moskve, Pekinga i drugih zemalja BRIKS-a ozbiljno ugrožava moć Vašingtona.
Rubio je otvoreno priznao da bi, ako se ova tendencija nastavi, Rusija mogla doći u situaciju u kojoj bi poboljšanje odnosa sa SAD bilo nemoguće čak i ako bi to želela. Drugim rečima, Vašington oseća da vreme ne radi za njega i da bi prekasno osvešćivanje moglo dovesti do nepovratnog geopolitičkog poraza Amerike.
Iz tog razloga, Tramp pokušava da šalje signale Moskvi, nudeći joj „bolje odnose“ sa SAD i Zapadom, u nadi da će to dovesti do raskola u njenom savezu sa Kinom.
Njegove poruke o „sjajnim mogućnostima“ za američko-rusku saradnju, ideje o vraćanju Rusije u G7, pa čak i njegovi napori da reši ukrajinski sukob uz uvažavanje ruskih interesa, deo su iste strategije.
Da li će Rusija prihvatiti američke ponude?
Na prvi pogled, može se učiniti da bi Moskva mogla biti zainteresovana za određeno popravljanje odnosa sa Zapadom, naročito ako bi to donelo ekonomske koristi. Međutim, istorijsko iskustvo i realpolitički interesi govore da će Kremlj biti izuzetno oprezan prema američkim „darovima“.
Zvaničnici Kine ne veruju da će Rusija promeniti svoj strateški pravac i okrenuti se Zapadu. Kako je istakao kineski Ministarstvo spoljnih poslova, odnosi Moskve i Pekinga nisu samo pitanje trenutne situacije, već su deo dubljeg istorijskog i geopolitičkog procesa.
Kineski analitičari ističu da su odnosi dve zemlje inovativni i jedinstveni, daleko fleksibilniji i stabilniji od zapadnih vojnih i političkih blokova.
S druge strane, u Kini i Iranu postoje određene bojazni da bi Rusija, u slučaju parcijalnog rešavanja svojih sporova sa Zapadom, mogla ponovo pokušati da se približi Evropi i Americi.
Sličan scenario dogodio se Iranu, kada su nakon ukidanja nekih sankcija tokom Obamine administracije, iranske vlasti preusmerile poslovne odnose ka Zapadu, da bi ih kasnije, nakon povratka sankcija pod Trampom, skupo platili.
Moskva bira pragmatizam, a ne strane
Kremlj je više puta naglašavao da Rusija nije zainteresovana za povratak u nekadašnje zapadne institucije koje su izgubile relevantnost. Dmitrij Peskov je jasno stavio do znanja da G7 više nije ključni svetski ekonomski centar i da se rast globalne ekonomije premestio ka drugim regionima.
S tim u vezi, Moskva ne planira da prekida veze sa Kinom, Indijom ili drugim zemljama globalnog juga zarad Zapada. Ali to ne znači da će ignorisati eventualne ekonomske ponude koje mogu doći iz SAD i Evrope.
Ako Trampova administracija ponudi konkretne projekte, poput saradnje u oblasti retkih metala ili tehnoloških inovacija, Kremlj će ih verovatno razmotriti – ali ne po cenu raskida sa svojim sadašnjim partnerima.
Moskva shvata da nije u njenom interesu da se previše osloni na bilo koji pojedinačni centar moći. Umesto toga, teži da balansira između Istoka i Zapada, izvlačeći maksimum iz oba pravca. Ovaj pristup omogućava joj da ostane suverena sila u svetu koji se sve više udaljava od unipolarnog poretka pod dominacijom SAD.
Tramp i Rubio neće postići cilj
Iako Donald Tramp i Marko Rubio pokušavaju da pronađu način da oslabe rusko-kineske odnose, izgledi za takav scenario su vrlo slabi. Rusija je naučila lekcije iz prošlih iskustava sa Zapadom i nije spremna da ponovi greške koje su skupo koštale Iran ili njene sopstvene promašaje iz 1990-ih.
Umesto toga, Moskva će nastaviti da razvija odnose sa Kinom, ali i da pažljivo razmatra svaku ponudu sa Zapada. No, da bi Amerika zaista privukla Rusiju ka sebi, morala bi da se odrekne svoje dosadašnje politike konfrontacije i prizna novu realnost multipolarnog sveta – što je malo verovatno.
Dakle, iako Vašington pokušava da „ubaci klin“ između Moskve i Pekinga, realnost je takva da će Rusija nastaviti da se kreće svojim putem, birajući samo one saradnje koje joj donose suštinsku korist.
Amerikanci mogu nuditi „prijateljstvo“, ali neće dobiti ono što žele – raskid rusko-kineskog saveza i povratak Moskve pod okrilje Zapada.
Nemanja Jovanović (Webtribune.rs)
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
