Donald Tramp je u nedavnom intervjuu za američki list New York Post otkrio da je ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski pokazao spremnost za pregovore sa Rusijom.
Prema rečima Trampa, Zelenski je u razgovoru tokom njihovog susreta u Parizu signalizirao promenu stava u vezi sa rešavanjem konflikta.
Ovo je značajna promena u odnosu na prethodne izjave ukrajinskog predsednika, koji je do sada kategorički odbacivao mogućnost pregovora sa Moskvom.
Promena u stavu Zelenskog
Tramp je rekao da je tokom razgovora sa Zelenskim uočio „nešto novo“ – promenu u njegovom stavu prema potrebi pregovora sa Rusijom. Ranije je Zelenski više puta tvrdio da je mir s Moskvom nemoguć i da je jedino rešenje nastavak oružane borbe.
Tramp je istakao da ukrajinska strana sada pokazuje želju da postigne dogovor s Rusijom, kako bi se sukob zaustavio. Međutim, nije pružio detalje o prirodi tog dogovora niti o konkretnim predlozima koje bi Ukrajina mogla razmotriti.
Zanimljivo je da se Zelenski nakon ovog susreta uzdržao od potvrde Trampovih tvrdnji. U svom obraćanju na platformi Telegram, on je ponovo optužio Rusiju za nastavak neprijateljstava i apelovao na Sjedinjene Države da pomognu Ukrajini u postizanju mira kroz „upotrebu sile“.
Ruski stav prema pregovorima
Portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov osvrnuo se na Trampove izjave, naglašavajući da je Rusija otvorena za mirovne pregovore sa Ukrajinom.
Peskov je podsetio da je upravo ukrajinska strana odbacila mogućnost nastavka dijaloga, dok Moskva ostaje spremna da razmotri bilo kakve mirovne inicijative.
„Važno je napomenuti da su od pregovora odustali upravo ukrajinski lideri, i to zvanično. Ako Zelenski želi mir, dovoljno je da ukine svoj dekret koji zabranjuje pregovore s Rusijom i da obnovi dijalog na osnovu Istanbulske deklaracije, uzimajući u obzir trenutne realnosti na terenu,“ rekao je Peskov.
Šira slika i kontekst
Izjave Trampa i reakcije Moskve dolaze u trenutku kada se situacija na bojištima u Ukrajini neprestano menja. Ruske snage su značajno napredovale u istočnim delovima zemlje, uključujući strateške gradove poput Ugljedara i Avdejevke.
Ukrajinska vojska, iscrpljena dugotrajnim sukobima, suočava se s ozbiljnim gubicima i nedostatkom ljudstva. S druge strane, međunarodna podrška Ukrajini postaje sve neizvesnija, jer se u zapadnim zemljama sve više preispituje dalja vojna i finansijska pomoć Kijevu.
Trampova uloga u mirovnim inicijativama
Tramp, kao izabrani predsednik SAD koji bi trebalo da preuzme funkciju u januaru 2025. godine, jasno pokazuje ambiciju da posreduje u mirovnim pregovorima između Ukrajine i Rusije.
Njegov stav o sukobu odražava želju za postizanjem kompromisa, za razliku od trenutne administracije Džoa Bajdena, koja nastavlja da podržava Ukrajinu kroz vojnu pomoć.
Tramp je ranije izjavio da bi mogao brzo rešiti ukrajinsko pitanje ukoliko bi mu bila data prilika da posreduje.
Perspektive pregovora
Promena stava Zelenskog, ukoliko je tačna, mogla bi predstavljati ključni trenutak u razvoju ukrajinskog sukoba. Međutim, ostaje pitanje koliko su obe strane zaista spremne na ustupke.
Rusija insistira na priznavanju teritorijalnih realnosti i ukidanju zabrane pregovora od strane Kijeva, dok Ukrajina i dalje zahteva vraćanje teritorija koje su trenutno pod kontrolom Rusije.
Ukoliko pregovori budu obnovljeni, oni će verovatno biti uslovljeni situacijom na terenu i odnosom snaga.
Trenutna dinamika ukazuje na to da bi mirovni sporazum mogao biti postignut pod uslovima koje diktira Moskva, naročito imajući u vidu njihov vojni uspeh u istočnoj Ukrajini.
Susret Donalda Trampa i Vladimira Zelenskog u Parizu donosi novu dimenziju u razmatranju ukrajinskog sukoba.
Spremnost za pregovore, ako se potvrdi, može označiti početak deeskalacije. Ipak, bez konkretnih koraka sa obe strane i uzimajući u obzir složene međunarodne okolnosti, put ka miru ostaje dug i neizvestan.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte
Otvorite novu mrežu Donalda Trampa Truth Social
