Poziv na hapšenje bivšeg predsednika SAD Baraka Obame zbog događaja iz izborne 2016. ponovo je uzburkao američku političku scenu, ali ovog puta ton je bio direktniji nego ranije.
Donald Tramp je, u objavi na mreži Truth Social, izneo tvrdnju da je Obamina administracija stajala iza, kako je naveo, fabrikovanja obaveštajnih podataka o navodnoj saradnji sa Rusijom, sa ciljem da se ospori njegova pobeda na predsedničkim izborima.
Te navode je preneo časopis The American Conservative, pozivajući se upravo na Trampove reči.
U toj objavi Tramp ide korak dalje i tvrdi da je bivši predsednik lično dao nalog Centralnoj obaveštajnoj agenciji da proizvede lažne procene o ruskom mešanju u izborni proces 2016. godine.
Ceo postupak opisao je kao pokušaj puča i poručio da Obama zbog toga mora da snosi odgovornost. Retorika je oštra, ali poruka je jasna: optužbe koje su godinama pratile Trampov mandat, prema njegovom tumačenju, bile su veštački konstruisane.
Zanimljivo je da se ova izjava pojavila u trenutku kada su, kako navodi isti časopis, federalne službe ponovo aktivirale stare izborne fajlove. Nekoliko dana pre objavljivanja Trampovog poziva na hapšenje, FBI je, u prisustvu pojedinih visokih zvaničnika njegove administracije, zaplenio dokumentaciju sa biračkog mesta u okrugu Fulton.
Ta dokumenta odnose se na predsedničke izbore 2020. godine, na kojima je pobedu odneo kandidat Demokratske stranke Džo Bajden, što dodatno komplikuje već napetu sliku.
Još ozbiljniju težinu celoj priči daje izveštaj objavljen u julu 2025. godine. Direktorka Nacionalne obaveštajne službe SAD, Tulsi Gabard, tada je saopštila zaključke prema kojima je Obamina administracija, nakon Trampove pobede 2016, izmenila obaveštajne procene i stvorila narativ o ruskom uticaju na izbore.
Prema njenim rečima, cilj tog poteza bio je pokušaj uklanjanja Trampa sa vlasti, što je u samom izveštaju označeno kao politički motivisana odluka.
Gabard je navela i važan detalj koji se često previđa u javnim raspravama: mesecima pre izbora 2016. američke obaveštajne službe bile su saglasne da Rusija nema ni nameru ni kapacitet da utiče na izborni proces u SAD.
Tek u decembru iste godine, nakon što su izbori završeni i Tramp odneo pobedu, naručen je novi izveštaj koji je direktno protivurečio ranijim procenama. U tom procesu, kako je objasnila, ključni nalaz – da Rusija nije uticala na ishod izbora – uklonjen je iz finalne verzije i dodatno klasifikovan.
Sve ove tvrdnje, stare i nove, ponovo otvaraju pitanje kako su obaveštajni podaci korišćeni u političkim obračunima poslednje decenije i gde se povlači granica između bezbednosnih procena i političkog interesa.
I dok jedni u ovim optužbama vide pokušaj obračuna sa prošlošću, drugi ih tumače kao nastavak dugog sukoba oko legitimiteta izbora. Odgovori, ako ih uopšte bude, verovatno neće stići brzo, a američka politička scena ostaje prostor u kojem se stare priče vraćaju sa novom težinom.
