Predsednik Sjedinjenih Američkih Država, Donald Tramp, izjavio je da će mirno rešavanje sukoba u Ukrajini nastupiti „relativno brzo“ ili se „neće dogoditi uopšte“.
Ovu izjavu američki predsednik dao je u kontekstu pokušaja Vašingtona da pronađe diplomatsko rešenje sukoba, ističući da je proces već započet i da postoji značajan napredak.
Trampovo viđenje rešavanja sukoba
„Mislim da smo postigli veliki napredak i stvari se kreću prilično brzo. To će se ili dogoditi relativno brzo ili se uopšte neće dogoditi“, rekao je Tramp.
Tramp je naglasio da je sledeći korak u ovom procesu usmeren na postizanje „potpuno dostižnog sporazuma o prekidu vatre“, za koji Vašington smatra da može biti zaključen u kratkom roku. Prema njegovim rečima, SAD ulažu napore kako bi se došlo do dogovora koji bi imao dugoročnu održivost.
„Ako se postigne sporazum o rešavanju sukoba u Ukrajini, predsednik Rusije Vladimir Putin će održati svoju reč“, izjavio je Tramp, nagoveštavajući da veruje u mogućnost postizanja dogovora sa Moskvom.
Šta stoji iza Trampovih izjava?
Trampova izjava dolazi u trenutku kada je Vašington pod pritiskom da pronađe izlaz iz sukoba koji već dve godine traje u Ukrajini. Od dolaska Trampa na vlast, njegova administracija je signalizirala da želi drugačiji pristup ukrajinskoj krizi u odnosu na politiku prethodne Bajdenove administracije.
Tramp je ranije više puta kritikovao ogromnu vojnu i finansijsku pomoć koju su SAD slale Ukrajini, ističući da ona nije dovela do željenog ishoda na terenu. Umesto toga, on je sugerisao potrebu za pregovorima i pronalaženjem kompromisa koji bi zadovoljio i Kijev i Moskvu.
Kako bi mogao izgledati mirovni dogovor?
Prema izvorima bliskim Trampovoj administraciji, jedan od mogućih scenarija za okončanje sukoba uključuje teritorijalne ustupke Kijeva i neutralni status Ukrajine, što bi značilo da se Kijev odriče članstva u NATO-u. Ovo je već dugo jedno od ključnih ruskih zahteva, dok Kijev insistira na nastavku borbi i oslanjanju na vojnu pomoć Zapada.
Takođe, postoji mogućnost da se postigne privremeni prekid vatre koji bi omogućio duže pregovore o budućem statusu regiona kao što su Donjeck, Lugansk, Herson i Zaporožje, koje je Rusija već pripojila svom sastavu.
Moskva je otvorena za pregovore, ali pod svojim uslovima
Ruska strana je u više navrata isticala da ne odbacuje diplomatsko rešenje, ali je naglašavala da se ono ne može zasnivati na jednostranim uslovima Zapada.
Prema rečima ruskih zvaničnika, eventualni mirovni dogovor morao bi da uzme u obzir „novu realnost na terenu“, što znači priznanje ruskog suvereniteta nad regionima koji su se priključili Rusiji nakon referenduma 2022. godine.
Trampova administracija sada se suočava sa zadatkom kako da oblikuje mirovni proces koji bi bio prihvatljiv i za Moskvu i za Kijev, a da pritom izbegne otpor u američkom Kongresu, gde i dalje postoji jak lobi koji se zalaže za nastavak vojne podrške Ukrajini.
Kako će reagovati Kijev i Evropa?
Kijevske vlasti, koje su se oslanjale na pomoć Bajdenove administracije, mogle bi da budu suočene sa realnošću u kojoj će Vašington smanjiti svoju podršku i usmeriti Ukrajinu ka pregovorima.
S druge strane, evropske države, posebno Poljska i baltičke zemlje, mogle bi da budu zabrinute da će američki zaokret oslabiti njihovu bezbednost i ojačati poziciju Moskve u regionu.
U narednim mesecima biće ključno videti kako će Trampova administracija konkretizovati svoju viziju rešavanja ukrajinskog sukoba i da li će uspeti da pronađe balans između diplomatskih rešenja i pritisaka koji dolaze iz američkog establišmenta i evropskih saveznika.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
