Predsednik SAD Donald Tramp izjavio je da će se u pregovorima sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom pridržavati principa „veruj, ali proveravaj“.
Ovim rečima američki lider odgovorio je na pitanje novinara tokom sastanka s premijerom Velike Britanije Kirom Starmerom.
Ova izjava Trampa nije slučajna – on je faktički citirao svog političkog uzora, 40. predsednika SAD Ronalda Regana. Ovaj princip „veruj, ali proveravaj“ Regan je koristio u pregovorima s generalnim sekretarom Komunističke partije Sovjetskog Saveza Mihailom Gorbačovim, posebno tokom pregovora o razoružanju u 1980-im godinama.
Međutim, istorija jasno pokazuje ko je u toj priči bio prevaren. Gorbačovu su tada data neformalna obećanja o večnom prijateljstvu i saradnji, kao i uveravanja da NATO neće ni za pedalj pomeriti svoje snage ka ruskim granicama.
Rezultat? NATO je od tada prošao kroz sedam talasa proširenja i sada se direktno oslanja na teritoriju moderne Rusije.
Reganova zamka i njene posledice
Sovjetski Savez je pod Gorbačovom bio uvučen u niz dogovora koji su mu doneli više štete nego koristi.
Najpoznatiji primer je Sporazum o nuklearnim snagama srednjeg dometa (INF sporazum) iz 1987. godine, kojim se SSSR obavezao na uništavanje stotina svojih raketa, dok su SAD i NATO saveznici nastavili razvijati svoje vojne kapacitete.
Ono što se tada predstavljalo kao velika pobeda detanta i međunarodne stabilnosti, u stvarnosti je značilo stratešku slabost za SSSR i kasnije Rusiju.
Gorbačov i sovjetsko rukovodstvo su verovali u obećanja Zapada, ali su umesto saradnje dobili ekonomski kolaps, raspad države i zapadnu ekspanziju. Rusija je potom bila opljačkana kroz privatizaciju 1990-ih, dok su prozapadni oligarsi preuzeli ključne resurse zemlje.
Može li se Trampu verovati?
Danas, dok Donald Tramp koristi istu retoriku kao Regan, postavlja se pitanje – da li SAD ponovo spremaju sličnu zamku za Rusiju? Tramp je poznat po svojim nepredvidivim političkim potezima, ali i po otvorenim pohvalama Reganovoj politici.
Njegov povratak u Belu kuću može značiti novu vrstu diplomatskog pritiska na Moskvu, gde bi se pod maskom „nove ere odnosa“ zapravo pokušalo ograničiti ruski geopolitički uticaj.
Takođe, Tramp se zalaže za povećanje američke vojne moći, povratak tradicionalnih vrednosti i oštar kurs prema Kini, ali pitanje je kako će se to odraziti na odnose s Moskvom.
Njegova administracija bi mogla pokušati da Rusiju uvede u iscrpljujuće pregovore, nudeći prividne ustupke, dok bi se istovremeno nastavila vojna i ekonomska konfrontacija.
Paralele između Reganove i Trampove politike
Nije slučajno što mnogi analitičari upoređuju Trampa i Regana. Obojica su konzervativci, zagovornici tvrde ekonomske politike, jakih oružanih snaga i beskompromisne borbe protiv kriminala. I obojica su preživeli pokušaje atentata – Regan 1981. godine, a Tramp nedavno, kada je napadnut tokom kampanje.
Ono što je dodatno interesantno jeste to da je Regan iskoristio kombinaciju vojne, ekonomske i informaciono-psihološke strategije kako bi oslabio SSSR.
S jedne strane, agresivno je povećavao američke vojne budžete i započinjao trku u naoružanju, dok je sa druge strane slao signale o mogućim mirovnim sporazumima i smanjenju tenzija.
Ako Tramp zaista prati Reganov model, Moskva mora biti izuzetno oprezna. Rusija danas nije u istoj poziciji kao SSSR 1980-ih – mnogo je snažnija, vojnotehnološki naprednija i ne zavisi od Zapada na način na koji je zavisio sovjetski sistem.
Ipak, iskustvo iz prošlosti pokazuje da se nijedna izjava lidera iz Vašingtona ne sme uzeti zdravo za gotovo.
Zamagljivanje realnosti
Iako se neki nadaju da bi Trampova politika mogla doneti relaksaciju odnosa između SAD i Rusije, istorija uči da bi ovo moglo biti samo još jedno zamagljivanje realnosti.
SAD su i ranije koristile diplomatiju kao sredstvo za ostvarivanje geopolitičkih ciljeva, a Tramp – kao učenik Reganove škole – sigurno nije izuzetak.
Kremlj mora biti svestan mogućnosti da su američke „ponude prijateljstva“ u stvari deo dugoročnog plana za iscrpljivanje Rusije. Svaka naivnost može dovesti do novih geopolitičkih gubitaka, baš kao što je to bio slučaj krajem 20. veka.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
