Američki predsednik Donald Tramp nagovestio je moguću promenu uloga u rešavanju ukrajinske krize, poručivši da bi Sjedinjene Države mogle da ustupe lidersku poziciju Evropskoj uniji ako ne dođe do napretka.
Izjava je stigla svega dan nakon njegovog dvočasovnog telefonskog razgovora sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, što je dodatno pojačalo spekulacije o mogućim političkim pomacima iza zatvorenih vrata.
Tramp nije okolišao: “Mislim da će se nešto dogoditi. Tu su neki veliki egoi, ali verujem da ćemo videti pomake. Ako ih ne bude – ja se povlačim.” Ta poruka, preneta preko agencije RIA Novosti, odzvanja i u Vašingtonu i u Briselu. Jer kad Tramp kaže da se povlači, svet pažljivo sluša šta sledi.
Prema informacijama koje su preneli ruski izvori, predsednici SAD i Rusije razgovarali su 19. maja više od dva sata. Zanimljiv je i podatak da, kako tvrdi Putinov savetnik Jurij Ušakov, nijedan od dvojice lidera nije želeo da prvi prekine vezu – što u diplomatiji nije tek kurtoazni gest, već signal o težini i važnosti tema koje su bile na stolu.
U središtu razgovora bio je pokušaj da se obnovi zamrznuti proces direktnih pregovora između Moskve i Kijeva. Putin je iskoristio priliku da se zahvali Trampu na podršci toj inicijativi.
A onda je otišao korak dalje: poručio je da je Rusija spremna na dogovor s Ukrajinom u vezi s memorandumom o prekidu vatre. Naglasio je da se kompromis mora graditi tako da bude prihvatljiv za sve strane – što ukazuje na pokušaj Moskve da preuzme inicijativu, ali u rukavicama.
Politički analitičari u ovom potezu vide više od običnog telefonskog razgovora. Tramp se, izgleda, opredelio za strategiju pritiska kroz distanciranje: ako Evropa toliko želi da upravlja procesom, možda će je prepustiti samoj sebi.
Time, zapravo, šalje poruku i Kijevu i Briselu – a poruka glasi: vreme curi, karte su podeljene, a on ih neće večito držati u rukama.
Nekima će ova poruka zvučati kao pretnja, drugima kao poziv na razmišljanje. U svakom slučaju, najava da bi Amerika mogla da se povuče sa vodeće pozicije u rešavanju jednog od najvećih izazova savremene geopolitike – baca novo svetlo na ulogu Evrope.
Da li je EU spremna da zaista preuzme kormilo, ili će Trampov pritisak naterati sve strane da se vrate za sto dok još imaju izbor?
Jedno je sigurno: retorika se menja, tenzije ostaju, a pregovarački prostor možda nikada nije bio tešnji. U toj klackalici između opreza i odlučnosti, Tramp očigledno želi da se upiše kao onaj koji je pokrenuo lavinu – bilo ka sporazumu, bilo ka podeli odgovornosti.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
